Владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије освештао је темеље будуће цркве Светог Саве у селу Увјећа - најјужнијем селу у Републици Српској, које је на свега неколико километара од Јадранског мора.
Старост села је веома тешко одредити, али се по предању сматра да је постојало још у доба Немањића и Свете Јелене Анжујске, која је свој дубоки печат оставила граду Требињу и овоме крају.
Интересантно је да, иако на територији требињске општине има преко 100 храмова, нема ниједан посвећен Светом Сави.
Црква ће бити веома скромних димензија, као што се претпоставља да је била и првобитно, а на шта указују остаци темеља.
Владика Димитрије је у својој бесједи нагласио да сви они који раде и труде се да подигну храм то ураде како ваља и треба, да се у њему прослави име Божије.
"Има једно лијепо предање у Херцеговини да је Свети Сава благословио мајку Светог Василија у Поповом пољу и прорекао да ће родити Светог Василија. Тако је говорио народ, мада је то хронолошки немогуће. Они су један другога наставили, наставили дјело Божије у српском народу и обојица су служили и као живи епископи, а и по смрти нам служе и благосиљају нас. Тако је Свети Сава дуго моштима из Милешеве благосиљао читав српски народ, а онда је врло брзо након тога, преузео Свети Василије горе из Острога. Тако да су они једно и није чудно што овдје подижете овај храм Светог Саве у овом дивном селу, у природном амфитеатру", текао је владика Димитрије.
У књигама се Увјећа први пут појављује у 16. вијеку када се помиње Томо Брњош. Осим Брњоша, из овог села потичу и Шупљеглави, тако да су то једина два презимена поријеклом из Увјеће.
Зидови кућа у селу су изграђени од камених блокова чија дебљина износи од 50 до 120 цм. Покривене су каменим плочама које су постављене на конструкцију од храстовог дрвета. У Увјећи постоји и неколико гомила које датирају још из илирског периода, што је један од показатеља да је село много старије и од овог старог каменог насеља.
У селу данас живи свега неколико људи, иако их је средином прошлог вијека било преко стотину. Пут до села је тешко приступачан, а струја је доведена почетком 21. вијека када је у селу преостало свега неколико становника.
На сеоском гробљу постоје остаци цркве, као и неколико стећака.
Шта Ви мислите о овоме?