И док су поједини министри у Влади Републике Српске завршили факултете, магистрирали и докторирали са високим просјецима, око образовања других се у јавности својевремено подизала велика прашина због упитне валидности њихових диплома.
ЦАПИТАЛ је прикупио званичне податке о образовању и радном искуству актуелног састава Владе Републике Српске који показују да су три министра завршила приватне факултете, као и да четири министра доктори наука.
Три министра са дипломама приватних факултета
Министар енергетике и рударства РС Петар Ђокић звање дипломираног економисте стекао је на Мегатренд универзитету у Београду. Око Ђокићевог образовања раније се дигло много прашине у јавности, јер је на званичном сајту Владе стајало да је Ђокић завршио Економски факултет Универзитета у Београду, што није било тачно.
Ђокић се након овог скандала медијима правдао да не зна ко је креирао податке из његове биографије, нити ко их је стављао на сајтове.
Када је у питању његово радно искуство, радио је у органима у унутрашњих послова гдје је прије рата обављао и значајне политичке функције.
Обављао је, како се наводи, дужности члана Извршног одбора Скупштине општине Брчко, а у више мандата је био и одборник Скупштине општине Брчко.
Био је директор и власник приватног трговачког предузећа Интермаркет из Брчког и предсједник Управног одбора Матичног државног предузећа УНИС из Републике Српске.
„У више мандата биран је за народног посланика у Народној скупштини Републике Српске. Два пута је биран за предсједника Народне скупштине Републике Српске у мандатима од 1997. до 2000. године, а у више сазива Народне скупштине обављао је и дужност предсједника Одбора за одбрану и безбједност. Дужност министра рада и борачко инвалидске заштите обављао је у мандатима посљедње двије Владе РС“, наведено је у Ђокићевој биографији.
У биографији министра трговине и туризма Дениса Шулића звање дипломираног политиколога је стекао на Независном универзитету у Бањалуци, а тренутно похађа мастер студије на Факултету политичких наука Универзитета у Бањој Луци на смјеру Јавна управа и јавне политике.
Како је истакнуто, на општим изборима 2018. године и 2022. године биран за народног посланика у Народној скупштини Републике Српске.
„У периоду од марта 2020. године вршио је дужност потпредсједника НС РС, а у периоду од 2021. године у неколико наврата по овлаштењу предсједника Скупштине руководио Скупштином“, стоји у биографији министра трговине и туризма РС.
Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС Бојан Випотник дипломирао је на Универзитету за пословни инжењеринг и менаџмент у Бањој Луци. Радио је у Комерцијалној банци Бањалука као стручни сарадник и виши стручни сарадник, био директор предузећа Нова консалтинг, те шеф Кабинета министра просвјете и културе.
Четири доктора наука
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Саво Минић је 1999. године стекао звање дипломираног правника на Правном факултету Универзитета у Бањој Луци, а правосудни испит је пред Министарством правде Србије положио 2003. године, док је адвокатски испит положио 2004. године.
Како је наведено у Минићевој биографији, звање магистра је стекао 2013, а звање доктора правних наука 2018. године.
„Адвокатском дјелатношћу бавио се од 1999. године, док је самосталну адвокатску дјелатност, као адвокат у Шамцу, обављао од 2004. до 2008. године“, стоји у биографији министра пољопривреде.
У два мандата је, од 2008. до 2016. године обављао дужност начелника општине Шамац, да би од 2017. до 2020. године био на позицији директора Агенције за аграрна плаћања.
Од 2020. године обављао је дужност директора предузећа „Калдера Цомпанy“ из Лакташа, док је актуелно изабрани предсједник Ловачког савеза РС.
Министар привреде и предузетништва РС Војин Митровић диплому машинског инжењера је стекао 1984. године на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду са просјеком 9,66. И магистарски рад је одбранио на Факултету техничких наука у Новом Саду 1999. године, а на истом факултету је и докторирао 2007. године.
Митровић је, како је наведено у његовој биографији на почетку професионалне каријере и радио на Факултету техничких наука у Новом Саду.
Након дипломирања се запошљава као шеф Рачунског центра у „Агровојводина“ Нови Сад, а затим је радио на пословима координатора у „Мајевици“ из Бијељине.
Био је запослен и у предузећу „Младост“ из Бијељине, а потом шеф Сектора организације и информатике у фирми „Панфлекс“ Бијељина коју ће касније купити.
Шест година је био директор „Октан промета“ Бијељина, док је од 1998. до 2014. године био на позицији савјетника у истоименој компанији.
„На општим изборима у БиХ 2014. године изабран је за посланика у Народној скупштини РС, а 2018. године је изабран за посланика у Парламенту БиХ.До преузимања мандата министра привреде и предузетништва, од 2018. до 2022. године, обављао функцију министра транспорта и комуникација БиХ“, истакнуто је у Митровићевој биографији.
Министар унутрашњих послова Републике Српске Синиша Каран завршио је Факултет политичких наука Универзитета у Сарајеву, а магистрирао је на Правном факултету у Бањој Луци. Доктор правних наука је постао 2009. године.
Како је истакнуто, био је командир Станице полиције Купрес, секретар СУП-а Купрес, начелник Одјељења криминалитета Станице јавне безбједности Центра Сарајево, начелник Управе за сузбијање криминалитета МУП-а Републике Српске, као и начелник Криминалистичко-истражног одјељења и Финансијско-обавјештајног одјељења при Државној агенцији за истраге и заштиту Босне и Херцеговине.
Од 2008. године је радио у Служби предсједника Републике Српске као савјетник за безбједност, а од 2009. до 2019. обављао је дужност генералног секретара предсједника Републике.
„Изабран је за арбитра Републике Српске 2016. године у арбитражи спорног дијела границе на подручју Брчког. 2018. године именован је за предсједавајућег Савјета за заштиту уставног поретка Републике Српске. Од јануара 2019. године до 23. децембра 2022. године обављао је дужност генералног секретара Владе Републике Српске“, наведено је у биографији Синише Карана.
Министар за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво РС Жељко Будимир завршио је 2004. године Правни факултет Универзитета у Бањој Луци, 2011. године магистрира на Универзитету у Београду, гдје брани и докторску дисертацију.
Након дипломирања је радио у компанији Телеком Српске као руководилац сектора за правне послове.
„Изабран је у звање доцента на Универзитету у Бањој Луци на ужој научној области међународни односи и међународна безбједност, гдје ради као као наставник на неколико предмета“, наглашено је у Будимировој биографији.
Активно познаје енглески и пасивно користи руски језик.
Видовићева дипломирала у Београду
Министарка финансија Републике Српске Зора Видовић завршила је 1978. године Економски факултет Универзитета у Београду.
Када је у питању њено радно искуство, радила је као финансијски руководилац у предузећу „Стирокарт“ Србац, била је директор Управе прихода у Српцу, директор Филијале „Бањалучке банке“ у Српцу и директор „Балкан инвестмент“ банке такође у Српцу, директор „Живинопродукта“ у Српцу, те директор „Микрокредит“ Србац.
„Два мандата била је посланик у Народној скупштини Републике Српске, а од 2011. до 2018. године, када је преузела први мандат министра финансија, била је директор Пореске управе РС“, наведено је у биографији Зоре Видовић.
Министар за европске интеграције и међународну сарадњу РС Златан Клокић дипломирао је на Електротехничком факултету Универзитета у Бањој Луци, на одсјеку за електроенергетске и индустријске системе са звањем дипломирани инжењер електротехнике.
Клокић је био запослен у прњаворској „Електродистрибуцији“, од децембра 2009. године.
„Крајем децембра 2014. године именован је за министра за економске односе и регионалну сарадњу, док је у периоду од 2018. до 2022. године обављао функцију министра за европске интеграције и међународну сарадњу“, наглашено је у биографији Златана Клокића.
Министар здравља и социјалне заштите Ален Шеранић је завршио Медицински факултет Универзитета у Бањој Луци 2004. године, док је додатну едукацију из породичне медицине завршио 2007. године, а специјализацију из епидемиологије 2015. године.
Како је наведено, мастер тезу одбранио је у оквиру програма Кил Универзитета у Великој Британији 2010. године. Током студија обављао је и функције генералног секретаријата Комитета за међународну размјену студената медицине Републике Српске, те предсједника Сталног одбора за репродуктивно здравље и АИДС.
„По завршетку факултета, као доктор медицине, радио је три године у Дому здравља Кључ у службама породичне медицине и хитне медицинске помоћи, након чега је од 2007. године, каријеру наставио на различитим позицијама у Министарству здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске“, стоји у Шеранићевој биографији.
Како је наглашено, у мају 2018. године је именован на функцију министра науке и технологије РС, а од октобра исте године обављао је и функцију министра просвјете и културе.
У претходном сазиву Владе Републике Српске, од децембра 2018. године, био је министар здравља и социјалне заштите Републике Српске. Говори енглески и француски језик.
Министар правде РС Милош Букејловић завршио је Правни факултет Универзитета у Новом Саду.
Радио је у Агенцији за развој малих и средњих предузећа Добој, Градској управи Добој, био је секретар Скупштине града Добој, потпредсједник и предсједник Скупштине града Добој, те директор предузећа „Електро Добој“.
Министарка породице, омладине и спорта РС Селма Чабрић на факултету у Зеници стиче диплому професора разредне наставе, након чега почиње радити у Основној школи Доситеј Обрадовић у Добоју.
Како је наведено у њеној биографији, у овој образовној установи је радила осам година у настави, а након тога је именована за помоћника директора школе.
„Течно говори њемачки језик, а служи се енглеским и италијанским језиком. Има положен испит за судског тумача и преводиоца за њемачки језик“, стоји у биографији министарке за породицу, омладину и спорт.
Министарка управе и локалне самоуправе РС Сенка Јујић завршила је правни факултет Универзитета у Бањој Луци, гдје је стекла звање дипломирани правник.
Како је прецизирано у њеној биографији, она је радила у Општинској управи друштвених прихода, Општинском Секретаријату за привреду и финансије, те Станици јавне безбједности Козарска Дубица.
„У Центру за социјални рад Козарска Дубица радила је као самостални стручни сарадник за правне и нормативне послове, као референт у вези примјене Закона о дјечијој заштити Републике Српске те на пословима замјеника директора ове установе“, наглашено је у биографији Јујићеве.
Министарка просвјете и културе РС Жељка Стојичић завршила је 1982. године Економски факултет Универзитета у Сарајеву.
Током два мандата народног посланика у НС РС од 2014. до 2022. године, обављала је функцију потпредсједника НС РС, док је у периоду од 2011. до 2014. године радила је као помоћник министра у Ресору за буџет и јавне финансије у Министарству финансија Републике Српске.
Према наводима из биографије министарке Стојичић, од 2008. до 2011. године, радила је као начелник Одјељења за привреду и финансије у Општинској управи Мркоњић Града, док је од 2004. до 2008. године радила као начелник Одјељења за финансије у овој општинској управи.
У периоду од 1984. до 2004. године била је запослена у Шумском газдинству „Лисина” Мркоњић Град те задужена за послове у области финансија.
У току стручног усавршавања 2000. године стекла је лиценцу сертификованог рачуновође, а 2008. године и лиценцу овлаштеног процјењивача. Испит за вјештака економске струке положила је 2015. године.
Министар рада и борачко- инвалидске заштите РС Данијел Егић завршио је Пољопривредни факултет Универзитета у Бањој Луци.
Од 2012. до 2021. године радио је у Министарству пољопривреде РС, а потом у Градској управи Приједор на мјесту начелника Одјељења за пољопривреду и рурални развој.
Министар саобраћаја и веза РС Недељко Чубриловић дипломирао је на Машинском факултету Универзитета у Бањој Луци.
Био је предсједник Извршног одбора Бање Луке, више пута је биран за одборника у Скупштини Града Бања Лука и за посланика у Народној скупштини Републике Српске.
„У три састава Владе Републике Српске, обављао је функцију министра саобраћаја и веза. Био је предсједник Деветог и Десетог сазива Народне скупштине Републике Српске“, стоји у Чубриловићевој биографији.
Шта Ви мислите о овоме?