Настава у београдској Основној школи "Владислав Рибникар" настављена је у понедјељак, а иако се у међувремену огласило Министарство просвете Србије и саопштило да они ђаци који не могу да слушају наставу то нису обавезни да учине, мајка ђака из ОШ "Владислав Рибникар" Марија Василић открила је за телевизију Прва шта о томе мисле поједини родитељи.
Казала је да су сви под огромним притиском, да дјеца не би требало да се враћају на мјесто злочина те да и наставници плачу док предају.
"Прво морам да кажем да није тако као што је представљено, ми сви желимо добро за нашу децу, њима је сада потребно да буду заједно, али не на том месту. Та школа може само да буде спомен-парк. Седам дана од највеће трагедије, деца су позвана на место злочина", почела је да прича Марија.
"У овом моменту не постоји нико ко може да се осећа добро. Најгоре што је могло да се деси је да ми родитељи морамо да се бранимо. Ми смо доведени пред свршен чин, нама је саопштено, није било могуће да гласамо, или да се договоримо, а потписану одлуку никада нисмо добили. Могу да разумем са људске стране да ни људи који воде школу нису били спремни на ово, али доношење исхитраних одлука, ни за то није време. Прошло је две недеље, не могу да верујем да је притисак све јачи, порукама које добијамо де се деца врате у школу, да се деци траже оправдања. Најгоре што је могло да се деси у овом моменту је да родитељи морају да се бране и да осећају оволики притисак", објашњава она.
Открила је шта се дешавало седам дана од највећег масакра у основној школи који Србија и свијет памте.
"Ми смо се окупили на колегијуму, сви родитељи. Апсолутно сви родитељи желе да се деца врате нормалном животу. Где деца требају да буду, то не би требало да буду питање. Савет родитеља не може да доноси одлуке, одбор школе није донео никакву одлуку коју смо ми видели до сада. Видите, нивои трауме су различити. Имамо децу која су видела шта се дешавало, имамо децу која су сваки дан проводила са децом која су настрадала, имамо децу из друге смене који нису била присутна, приступ би требало да буде индивидуалан", рекла је Марија Василић, која је на питање логистике у овом моменту рекла:
"Како може да буде логистички неизводљиво, изгради се тржни центар за месец дана, како није могуће децу сместити на друго место. Нисмо ми родитељи у ситуацију да размишљамо о томе, имам информацију да су се јављали људи, који желе да уступе простор. Постоје захтеви родитеља да се школска година настави, али нарочито не на истом месту. Моје мишљење је да би школа "Владислав Рибникар" требало да буде затворена за ђаке", закључује она.
На питање како се дјеца осјећају, мајка дјетета из ОШ "Владислав Рибникар" није крила:
"Бол је неописив, нама су стручни људи потребни, али одговори које добијамо од стручних људи је невероватан, ми трпимо притисак. Наш глас се не чује. Ово није моменат да се учи биологија, или математика, ово је моменат када морамо да се вратимо моралним вредностима. Коме би штетило да се деца преместе у неки други простор. Коме би то штетило? Повратак на место где се десила таква трагедија, многима то штети", објаснила је и додала како се осјећа њено дијете.
"И овако и онако, има разне фазе и осцилације, као и код друге деце. Свима нама потребна помоћ, апелујем на људе који можда имају простор, апелујем на стручне људе који могу да помогну. Ово није моменат да се ми бавимо математиком, да се одржава час, а да наставници плачу док предају, плачу људи", била је искрена Марија, преноси б92.
Шта Ви мислите о овоме?