Иако нема званичног мјерења и такмичења Бањалучанка Ивана Вучковић најјача је дјевојка у Републици Српској и БиХ, а својом мускулатуром задивила је Европу, те постала шампион Старог континента у бодибилдингу.
Познато је да у Бањалуци много шире нема много дјевојака које су се одлучиле за бављењем бодибилдингом, па је Иванин успјех утолико већи јер практично сама гура камен узбрдо слиједећи своје снове.
Зато је и не дотичу негативни коментари на које готово свакодневно наилази.
"Више је негативних него позитивних. Да ли због мушке сујете или нечег другог – не знам. Али, искрено није ми ни стало до коментара. Нарочито људи које не познајем. Доста људи мисли да сам арогантна, а када ме упознају промијене мишљење. Ипак, генерално нисмо омиљена група жена. Мени је битно шта кажу и мисле они који су око мене, а првенствено шта ја желим. Увијек сам радила оно што сам хтјела и коначно идем путем о којем сам маштала", каже Ивана за портал "Српска инфо" и додаје:
"Већину критика чујемо иза леђа или крајичком уха, али добро… У иностранству је много лакше. Сада када сам била у Шпанији пришло ми је доста људи, охрабрило ме и подржало. Једна дјевојка је прије такмичења рекла да изгледам фантастично, па ми је пришла и након златне медаље и нашалила се да ми је предвидјела успјех.
Љубав према овом изузетно тешком спорту није се десила преко ноћи.
"Увијек ми се допадао бодибилдинг, још као дијете сам га гледала путем телевизије. Неке четири године сам изузетно посвећена, али сам цијели живот у спорту. Рукомет, одбојка, теретана… То је саставни дио мене од малена. Али када сам почела да радим у апотеци тада сам могла себи да приуштим да изађем на такмичење", нагласила је она.
Круна досадашње каријере дошла је почетком маја у шпанској Санта Сузани. У конкуренцији 1.000 такмичара стигла је до титуле првака.
"Била сам једина представница БиХ, а конкуренција јака и квалитетна. Било ми је ово прво Европско првенство, а крај мене су на бини стајале дјевојке које су десетак година старије. Ипак, била сам сигурна у себе и своју форму. Нисам имала трему, сијала сам на бини и освојила злато. Никада раније ниједној дјевојци из БиХ то није успјело. Сада се полако спремам за јесењу сезону. Главни 'таргет' је Свјетско првенство које је такође у Шпанији, а можда ћу да изађем и на Јагодина опен. Биће још неколико такмичења, али Боже здравља, само полако", нагласила је Бањалучанка.
Припреме за Европско првенство трајале су пуних 18 мјесеци.
Ова успјешна млада дама је магистар фармације, а дан би јој био кратак и да има 30 часова. Ипак, све обавезе спакује захваљујући великом одрицању и упорности.
Приватни живот је мало запоставила, па тек понекад изађе у град, а када обуче уску хаљину обично јој прилазе знатижељни, питају како је то постигла, па признаје да јој је све то мало напорно.
Устаје у пет, ради кардио тренинг код куће, а затим одлази на посао у апотеку. Одмах са посла – правац теретана. Одради свој тренинг, а затим до 22, 23 часа држи персоналне. Ни ту није крај, када дође кући мора да припреми оброке за сутра, па јој за сан остане свега неколико часова.
Олакшавајућа околност је што се бави фармацијом, па јој стечено знање много помаже и у бодибилдингу.
"Спојила сам угодно са корисним. Пошто сам дипломирала на тему спортске исхране па се одлично разумијем у суплементацију. На факултету сам научила рачунање калорија, па тренер нема проблема када ми каже колико чега да унесем. Укоро ћу да упишем нутриционизам јер је то будућност. Све више људи има проблема са дијабетесом и другим болестима модерног доба. Када је у питању моја исхрана, током цијеле године једем једнако, само су количине другачије. Конкретно поједем до килограм меса дневно, до петнастак јаја наравно не цијелих. Уносимо доста протеина, хидрати и масти су нижи, али је каролијски унос висок, унесем преко 3.000 калорија. Ипак, много вјежбам и на крају се све извивелише", нагласила је Ивана.
Бављење бодибилдингом изузетно је скупо, а подршка углавном изостаје.
Осим онога што заради, подршке породице "Црвене апотеке" у којој ради, те "Босналијека" и "Фармаса", институционалну подршку нема.
Бодибилдинг савез БиХ платио јој је авионску карту за Шпанију, па постоји могућност да у будућности наступа под заставом Србије и у клубу Ахилеј, најчувенијем у овом дијелу Европе.
"Када сам наступала у Чачку примијетио ме је власник Ахилеја и изразио жељу да им се придружим. Добила сам и држављнство. У Србији цијене своје такмичаре и дају феноменалне услове, па размишљам у том правцу. Имам још много планова када су у питању наступи на великим такмичењима, а када немате подршку све је скупо. Храна, путовања, материјал, котизације су по 500, 600 евра само да се појавите на такмичењу. Бикини у којем сам наступала у Шпанији платила сам 370 евра, боје су 150 евра… Скупо је, људи увијек питају колика је новчана награда, али то је лична сатисфакакција. Бити првак Европе за је мене нешто велико. На неким такмичењима имате новчане награде, али на европским и свјетским првенствим нема", истакла је Ивана.
У Бањалуци нема много дјвојака које се баве бодибилдингом, а она каже да би вољела да је другачије.
"Жао ми је што немамо више такмичара. Моја категорија је 'вимен физик', а изнад тога је само, да тако кажем, 'хард кор' женски бодибилдинг. Моја категорија захтијева изражену мускулатуру и мишиће, тако да је много теже него у категорији бикини дјевојака које морају да буду 'затегнуте', а ми морамо да имамо изражену мускулатуру. Колико знам само још двије дјевојке се баве талкмичарским бодибилдингом у 'лајт' категоријама. Моја порука свима је да ништа није немогуће. Кад има воље има и начина, пронађете га. Иако се нешто чини недостижно, не треба одустати", закључила је Вучковићева за поменути портал.
Шта Ви мислите о овоме?