Слободан Негић, отац дјевојчице убијене у масакру у ОШ "Владислав Рибникар", био је гост емисије "Утисак недеље" заједно са Игором Јурићем и Снежаном Кецојевић Миљић, предсједником Друштва психоаналитчких психотерапеута Србије.
У трагедији у ОШ „Владислав Рибникар“, поред ћерке Слободана Негића, живот је изгубило још осморо дјеце и радник обезбјеђења школе.
Читаву Србију погодили су тешки губици, а један од родитеља настрадалих ученика успио је да скупи довољно снаге и јавно говори и овој тешкој несрећи, као и бројним околностима и догађајима који су услиједили након масакра.
Слободан Негић истакао је, гостујући у емисији, да му је стало до истине, па је подикелио детаље о догађајима који у услиједили у данима након трагедије. Негић је изнио чињенице које су потресле јавност, говорећи о томе да су дјеца у школи „Владислав Рибникар“ 5. маја била изложена мрачној психотерапијској сеанси од терапеута која је пуштала дјеци народну музику и сугерисала им да се повежу са духовима и душама својих мртвих пријатељица и пријатеља.
Слободан је, након што је подијелио причу о мрачној психотерапији, истакао да сматра да особа која је подвргла дјецу овом „третману“ не треба никада више да ради, те је изнио сумње у то да је 48 сати било довољно времена да се поразговара са сваким дјететом и родитељем да би се стекао увид у то шта је најбоље рјешење у данима кризе.
Између осталог, Слободан је говорио о томе да је Србија, према подацима из 2022. године, четврта земља у свијету по количини ватреног оружја – 39,1 на 100 становника. Говорећи о личном искуству и болу који носи након губитка дјетета, испричао је како му је било тешко да прима саучешћа док је сахрањивао своју ћерку, као и да је у очима људи, како оних које је познавао, тако и оних непознатих, видио и осјетио саосјећање и да му управо емпатија коју други пружају у тешким данима много значи.
Отац настрадале дјевојчице није никога нападао, подвукао је да ни у кога не упире прстом да је кривац, да не жели да се мијеша у оно што није његова струка и на крају описао чему га је његова ћерка научила.
„Ово што ћу вам сад рећи је нешто што је она мене научила. Било је ситуација у којима је мама љута зато што је соба у хаосу. И ако бих ја покушао са мамом само да расправим, довео бих до још горег проблема или оставио да се бавим неким другим стварима мислећи да смо то ријешили. Софија је увијек била једино задовољна када бих је ја саслушао, гледао у очи као одраслу особу и када би видјела да смо њена мама и ја пуни љубави да превазиђемо те разлике и наслагања. И, у овом случају могу да кажем, номен ест омен. Њено име је стварно њена судбина и мудрост тог дјетета ме је научила да и данас гледам свакога од вас у очи и да вам будем захвалан што ми пружате емпатију. Уопште не мислим да нема емпатије међу људима. Има је пуно. Погледајте Игора, погледајте госпођу Снежану, погледај се Оља, иду ти сузе. Људи, хвала вам свима. Схватите да је понекад једини разлог човјеку да се бори то што има људе око себе. И да овде треба да научимо велику лекцију о томе да се ради о нама, о нама људима о нашим судбинама. Моја судбина је тешка али ја ћу је носити и то баш онако како ме је Софија, као што јој име каже, мудро научила томе“, рекао је Слободан у „Утиску недеље“.
Слободан Негић на почетку емисије представљен је као глумац, музичар и филозоф. Рођен је у Београду 1977. године, магистар је филозофије, бави се компоновањем примијењене и непримијењене музике и члан је бенда „Ди Луна Блуес“.
Оца настрадале дјевојчице домаћа јавност памти по улози „Профе“ у популарном филму „Чавка“ из 1988. године, гдје је у народу остао познат као „добродушни дјечак нашег дјетињства“. У овом филму појавио се када је имао нешто више од десет године, а публика га памти као дјечака риђе косе који носи наочаре и помаже вршњаку. Тумачио је лик Максића који збуњено одговара на питање наставника у серији за дјецу “Вуков ћошак” из осамдесетих година.
Након што се први пут представио јавности као глумац у популарним остварењима, његова каријера је отишла у другом правцу, па је почео да се бави музиком, што је и данас његов позив. Компоновао је музику за филм „Четврти човек“ и “Проклети пас”.
Шта Ви мислите о овоме?