Европи пријети велика криза због бруталног љета: Шта очекује БиХ

Европу очекује изузетно сушно љето. Неке регије већ пате због несташице воде, а пољопривредници очекују најгоре приносе у више деценија. Док климатске промјене чине регију топлијом, године узастопне суше исцрпиле су резерве подземне воде.

Тло је постало суво у Шпанији и јужној Француској. Ниски нивои ријека и акумулација пријете производњи хидроенергије овог љета, пише Ројтерс.

С температурама које се пењу према просјецима из љетних мјесеци, стручњаци упозоравају да је Европа на путу према још једном бруталном љету.

Прошло љето било је најтоплије у историји, што је проузроковало сушу, за коју су истраживачи Европске уније рекли да је била најгора у најмање 500 година.

Засад је ситуација најтежа у Шпанији.

Озбиљна несташица воде
"Ситуација са сушом погоршаће се овог љета. У овом тренутку мале су шансе да ће киша ријешити и темељну сушу. У ово доба године једино што можемо имати су локалне олује, које неће ријешити дефицит падавина", рекао је Јорге Олцина, професор географске анализе на Унуиверзитету у Алицантеу у Шпанији, преноси Индеx.

Тражећи хитну помоћ Европске уније, шпански министар пољопривреде Луис Планас упозорава да је "ова суша таквих размјера да се њене посљедице не могу ријешити само националним средствима".

Јужна Европа није једина која ове године пати од озбиљне несташице воде. Рог Африке пролази кроз најгору сушу у посљедњих неколико деценија, док је историјска суша у Аргентини уништила усјеве соје и кукуруза.

Чешће и озбиљније суше у медитеранској регији, гдје је просјечна температура сада 1,5 степени Целзијуса виша него прије 150 година, у складу су с предвиђањима научника да ће климатске промјене утицати на регију.

"Што се тиче климатских промјена, то се увелико уклапа у оно што очекујемо", рекла је Хајли Фовлер, професорица утицаја климатских промјена на Универзитету Њукастл.

Упркос тим дуготрајним прогнозама, припреме касне. Многе пољопривредне регије тек требају усвојити методе за уштеду воде попут прецизног наводњавања или се пребацити на усјеве отпорније на сушу, попут сунцокрета.

"Владе касне. Компаније касне. Неке фирме не помишљају мијењати свој модел потрошње, само покушавају пронаћи неке чудесне технологије које ће донијети воду", рекао је Роберт Ваутард, климатолог и директор француског Института Пиере-Симон Лаплаце.

Француска излази из најсушније зиме од 1959. године, с упозорењима о кризи због суше која су већ активирана у четири департмана, ограничавајући потрошњу воде која није приоритетна - укључујући за пољопривреду.

Губитак урода
Португал такође доживљава ранији долазак суше. Отприлике 90 одсто територије пати од суше, а јака суша захватила је једну петину земље, готово пет пута више од подручја забиљеженог годину раније.

У Шпанији, која је забиљежила мање од половине просјечне количине падавина до априла ове године, хиљаде људи ослањају се на доставу питке воде камионима, док су регије попут Каталоније увеле рестрикције воде.

Неки пољопривредници већ су извијестили о губицима урода од чак 80 одсто. Међу погођеним културама су житарице и уљарице.

"Ово је највећи губитак жетве у посљедњих неколико деценија. Стање је још горе него прошле године", рекао је о стању у Шпанији Пекка Песонен, који води европску пољопривредну групу Цопа-Цогеца.

Шпанија производи половину маслина и једну трећину воћа у ЕУ.

Са својим резервоарима на просјечно 50 одсто капацитета, земља је прошле седмице издвојила више од двије милијарде евра за финансирање одговора на хитне ситуације.

Још увијек чека одговор Европске комисије на свој захтјев за кориштењем кризног фонда од 450 милиона евра из буџета ЕУ за пољопривредне субвенције. Комисија је рекла да помно прати ситуацију.

"Озбиљна суша у јужној Европи посебно је забрињавајућа, не само за тамошње пољопривреднике већ и зато што може повећати ионако врло високе потрошачке цијене", рекла јепортпарол Комисије Мириам Гарциа Феррер.

Сличне би се муке могле појавити у Италији, гдје до 80 одсто снабдијевања водом одлази на пољопривреду. С овогодишњим танким сњежним покривачем и ниском влагом у земљишту, италијански пољопривредници планирају смањити површину за сјетву за шест одсто у односу на прошлу годину.

"Након двије године несташице воде, дијелови сјеверне Италије ушли су у мај са 70 одсто мањка у резервама сњежне воде и 40 посто мањка влаге у земљишту", рекао је Луца Броцца, директор истраживања при италијанском Националном истраживачком савјету. Уз тако сасушено земљиште, киша се не упија, што има разорне посљедице. Власти у Италији су саопштиле да је више од 10 особа погинуло у поплавама у италијанској регији Емилиа-Ромагна.

Лоша временска слика и климатске промјене никако не иду на руку ни пољопривредницима у Босни и Херцеговини. Од поплаве, суше, мраза.

Посљедње поплаве у нашој земљи направиће и велике проблеме пољопривредницима, а самим тим и поскупити производњу, која би се увелико могла одразити на цијене.

Познати босанскохерцеговачки метеоролог Недим Сладић открио је, можда, детаље о томе какво би нас љето могло очекивати, преноси Аваз.

"Блоцкинг сигнал (тзв. скандинавски блок) доминира енсембле продуктом #ЕЦМWФ прогнозног модела на седмичним ажурирањима, и ово није први овакав – овај сигнал је перзистентан већ седмицама. С обзиром на не тако падавински богато прољеће, а самим тим и не тако влажно тло, чини ми се како Скандинавија полако, али сигурно тапка пут за љето слично оном из 2014. и 2018. када су главну ријеч водиле суша, пожари и топлотни валови", написао је Сладић на Фацебооку.

Коначно без великог супер љета на Балкану, упитао је један од његових пратилаца на Фацебооку, а Сладић је одговорио:

"Па, не би ме изненадило на постојеће стање атмосфере и влаге у земљишту."