Градоначелник Требиња Мирко Ћурић и директор УСАИД-овог Програма подршке маргинализованим групама Јасмин Бешић потписали су Уговор о оснивању заједничког фонда од 100.000 марака за подршку овим угроженим категоријама.
"Фонд ће са 50.000 финансирати УСАИД, а са 50.000 Градска управа, а кроз њега ће се у наредном периоду финансирати стартап бизниси оних људи који су на маргини друштва, различите групе којима је оваква врста помоћи потребна", казао је Бешић.
Он напомиње да је циљ програма управо та социјализација људи који су на друштвеним маргинама, показујући им на тај начин да и они вриједе и да и они могу покретањем бизниса допринијети не само себи, него и друштву у цјелини.
Бешић напомиње да је у питању други овакав циклус УСАИД-а у коме се подржава десет локалних заједница из БиХ, међу којима је и Требиње, а укупно ће се за све локалне заједнице издвојити 600.000 марака.
"Поред тога што ћемо финансирати стартап бизнисе, ми ћемо их у наредних годину дана и пратити, подржавати, пружати стручну подршку како би и након истека тог времена од годину дана они опстали", додаје Бешић, појаснивши да УСАИД има модел којим послује у оквиру предузетничког фонда, те да је на локалним заједницама да оне одаберу најбоље бизнис планове јер су одабране локалне заједнице које имају искуства с оваквим програмима, а то је и био један од критеријума.
Градоначелник Требиња је, међутим, прецизирао да се новац неће додјељивати само женама, већ и мушкарцима који припадају маргинализованим групама и који сматрају да имају добре планове за апликацију за подршку.
"Сматрамо да нам је овај пројекат веома значајан јер ако смо до сада стопроцентно издвајали из буџета за ову намјену - сада имамо прилику да са 50% учешћа наставимо с овако значајним пројектима”, казао је Ћурић.
Он додаје да ће, према прелиминарним процјенама, износ средстава по позиву појединачно моћи бити по десетак до дванаест хиљада марака по бизнису, те да ће у то учешће моћи да уђе и плаћање доприноса.
За овај пројекат могу аплицирати сви грађани и грађанке Требиња, и рурално и урбано становништво, и млађа популација која тек покреће сопствене послове, али и они старији који су остали без посла код послодаваца, а жељели би остати да раде у својој струци.
Шта Ви мислите о овоме?