Ћивот са моштима блажене Ане-Анастасије Јовановић, мајке Светог Василија Острошког и Тврдошког, изложене су у манастирској цркви посвећеној овом великом светитељу у његовом родном селу Мркоњићи у Поповом пољу. Бројни вјерници из Требиња, Љубиња и остатка Херцеговине долазе да се помоле, поклоне и цјеливају Анине мошти.
За сутрашњи празник посвећен Светом Василију при крају су посљедње припреме, које завршавају вриједне монахиње Петропавловог манастира, чији је метох манастир у Мркоњићима. С посебном радошћу брину о ћивоту са моштима мајке Светог Василија и са осмијехом дочекују сваког човјека који походи Мркоњићима да се поклони моштима.
У народу је светитељева мајка Ана већ прозвана "поповопољска", "херцеговачка" и "требињска", а мати игуманија Павла каже за ТребињеЛиве.инфо да је ово велики тренутак за све у Требињу, Поповом пољу и уопште за православне ма гдје они живјели.
Ово су, прича, веома радосни дани, наводећи да јој је посебно драго што је испоштована велика жеља блаженопочившег владике Атанасија да се ископају Анине мошти и изнесу пред вјерни народ који сада може да се испред њих помоли, поклони им се и цјелива их.
"Владика Атанасије је увијек говорио да када будемо отварали гроб Свете Ане да ћемо њене кости препознати по изразито жутој боји. Тако је било. Сада се види да је предање о Аниној висини било и те како истинито и да се преносило са кољена на кољено. Била је висока око 185 центиметара, а и за Светог Василија, како је то причао владика Атанасије, знало се да је био висок човјек", каже мати Павла.
Када је подигнут први слој земље и пронађене кости јасно је било да оне не припадају Ани. Затим се наставило са ископавањем, да би убрзо био примјећен необичан крст, а испод њега су се надзирале кости изразито жуте боје.
"Чим је то видио игуман Манастира Острог отац Сергије - положио је икону на којој су Свети Василије и његова мајка Ана. Полако смо откопали сву земљу и видјели у потпуности сачуване кости. Руке су јој биле прекрштене тачно онако како то налаже наша православна вјера. Вјероватно, баш због тог положаја руку, лично Свети Василије је сахранио своју мајку - девет корака од ивице цркве посвећене Светом Николи", прича нам мати Павла.
Каже и да садашњи споменик није био у равни са ивицом цркве - како је то, 1936. године, Трипку Милутиновићу, свједочио њему непознати старији калуђер, говорећи му гдје је гроб мајке Светог Василија Острошког.
“Међутим, када смо дошли до Аниног гроба, који се налазио испод садашњег споменика - он је био тачно у равни са ивицом зида цркве, баш онако како је свједочио Трипко”, прича нам мати Павла.
ПОСЕБАН ЋИВОТ ИЗ ОСТРОГА И НОШЊА ИЗ ТРЕБИЊА
Након што је извршено обретење (проналазак*) моштију, монаси из Острога су донијели ћивот у који су положене Анине мошти.
“И то који кивот - исти онај у коме су биле мошти Светог Василија током његове посјете Требињу, родним Мркоњићима и Поповом пољу 1996. године. То је тек велики дар наше браће из Острога”, испричала нам је мати Павла.
Затим су се, каже мати, јавили из Удружења жена “Вaсила” из Требиња и понудили да поклоне народну ношњу у коју су затим обучене Анине мошти, баш онако како је то и приказано на икони у Мркоњићима.
Међу бројним вјерницима који су данас цјеливали ћивот са моштима био је и градоначелник Требиња Мирко Ћурић, који каже да је ово велики дан за Требиње, Мркоњиће и васколики православни род.
“Ово је велики благослов за наше Требиње. Ријечима не могу да опишем своју радост што живим у времену када су Анине мошти изложене у ћивоту у овом манастирском комплексу, који је задужбина сваког Требињца”, рекао је Ћурић.
Он се захвалио владици Димитрију, мати Павли и свим богослужитељима на свему што су до сада и што ће тек да чине за нашу Херцеговину.
“Свједок сам ријечи владике Атанасија и то више пута гдје је говорио о Аниним моштима. Хвала Богу, дошло је вријеме да оне буду у ћивоту у манастиру посвећеном њеном сину, нашем острошком чудотворцу”, рекао је Ћурић.
Шта Ви мислите о овоме?