"Водовод" у Требињу има близу 130 запослених, али мало ко је расположен за копање канала. Због тога је управа предузећа принуђена да преко тендера тражи неког ко ће те послове радити.
Треба им неко ко ће копати и затрпавати канале приликом реконструкције и изградње нових цјевовода. Обезбјеђују алат, али не опрему и превоз.
„Заштитна и радна опрема су у обавези извођача радова као и долазак и одлазак, до и са мјеста извођења радова на територији града Требиња. Ангажовани радници су у радном односу са понуђачем и све законске принадлежности остварује код истог“, стоји у тендерској документацији.
За 3.400 радних сати у години спремни су да плате до 25.000 марака.
Директор „Водовода“ Миодраг Батинић каже за ЦАПИТАЛ да многи радници овог предузећа неће да раде тешке физичке послове. Уколико немају другог избора, заштиту траже код породичних љекара.
„Тренутак је такав да људи више неће да копају и раде. Имали смоедно вријеме довољан број физичких радника, али они врдају и иду по боловањима, тако да смо принуђени да се сналазимо“, прича он.
Добар дио радника је према његовим ријечима отишао у Дубровник да ради лакше и плаћеније послове.
Плате су повећавали, али ни то није дало ефекат па се прибјегава тражењу помоћи ван предузећа. То ће по оцјени Батинића бити модел који ће примјењивати бројна јавна предузећа у будућности.
„Идемо у правцу да смањујемо број радника ангажовањем трећих лица. То нам је једини начин. Један радник запослен у предузећу нас кошта 20.000 марака годишње, а ми за тај новац можемо ангажовати четири до пет радника са стране“, казао је Батинић.
Тврди да је водоводни систем у Требињу јако сложен, па је већина радника распоређена по водоизвориштима и пумпним станицама.
Грађевинска група у којој ради шест људи не силази у канал, као ни инкасанти којих има осам. Предузеће има и своју групу за детекцију кварова и проширење водоводне мреже, али нико од њих не копа.
Шта Ви мислите о овоме?