Прошао је цијели вијек од када је Милутин Миланковић направио најпрецизнији календар. Хришћани и даље користе два различита календара, ниједан није апсолутно прецизан, а Миланковићев није ни до данас у званичној употреби.
Данас је 18. април по грегоријанском, а 5. по јулијанском календару. У нашој земљи један користи држава, други црква. Календари и мјесеци имена су добијали по владарима, али су их осмишљавали научници у дослуху са небеским тијелима и природом. Кроз историју рачуница је бивала све тачнија, па се тако увидјело да година не траје 365 дана и 6 сати како је било по јулијанском, већ нешто краће.
„365 дана 5 сати 48 минута и 46 секунди. Та мала разлика од око 11 минута је била непримјетна у вријеме Јулија Цезара, али током година и вијекова се гомилала и у 16. вијеку је већ достигла 10 дана. Папа Гргур 13. реформише Цезаров календар тако што избацује 10 дана да календар долази у синхронизацију са природом и уводи друго правило тако да није баш свака четврта година преступна“, рекао је Јован Алексић из Астрономског друштва “Руђер Бошковић".
Разлика између јулијанског и грегоријанског календара данас је 13 дана, и расте. Уколико српска православна црква настави да вријеме рачуна по старом јулијанском, Божић ће 2.100. године бити 8. јануара. Црква је имала прилику да поништи разлику прихватањем Миланковићевог календара, који је сама наручила.
„Православни нису хтјели да прихвате ту корекцију која је настала на Западу и која је тамо била општеприхваћена, касније и од других држава на истоку, а опет је постојала свијест о томе да календар није уједначен и онда се јавила потреба да и ми направимо неко уједначавање календара и гдје је Миланковић као највећи научника тада и познавалац кретања небеских тијела био погодна личност да тај подухват предузме“, др Зоран Деврња са Православног богословског факултета.
Календара који у секунди прати круг Земље око Сунца нема, али је Миланковићев најпрецизнији. Касни тек нешто више од 2 секунде на годишњем нивоу. Настао је тачно прије једног вијека, а прихватиле су га Румунска, Бугарска, Кипарска и Грчка православна црква, као и Цариградска и Александријска патријаршија.
„Наша црква заиста има један саборан приступ одлучивању у православној цркви и одувијек је инсистирала на консензусу свих, на сагласју свих цркава по неком питању. Будући да није постојала та сагласност на конгресу из 1923. године онда је наша црква остала при томе да ако не постоји сагласност сви останемо на старом“, истакао је др Зоран Деврња.
У свијету, највише се користи грегоријански календар. Он је у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца прихваћен 1919. године.
„Прављење још тачнијег календара у данашње вријеме једноствано нема смисла јер нећемо чекати хиљадама година да се накупи један дан. У данашње вријеме то се рјешава увођењем преступне секунде. Вјероватно сте видјели да се објави, ова година ће трајати једну секунду дуже и тако се та разлика нивелише у ходу", рекао је Јован Алексић.
Најпрецизнији Миланковићев календар је тренутно на истом датуму као грегоријаснки од којег ће одступити тек 2.800 године.
Шта Ви мислите о овоме?