Свечана академија у част Јована Дучића, централни програм манифестације „Дучићев дан“, ове године посвећена лауреату Дучићеве награде - Рајку Петрову Ногу одржана је вечерас у требињском Kултурном центру, уз богат културно-умјетнички програм.
Подсјетивши да је "Дучићев дан" манифестација на којој се враћамо свим ранијим добитницима Дучићеве награде, градоначелник Требиња Мирко Ћурић истакао је да кроз њихово дјело, најпотпуније, а и на сасвим други начин проговара Дучић.
„Вечерашња академија посвећена је поезији Рајка Петрова Нога, великог пјесника, великог Дучићевца и великог Херцеговца, који нас је напустио подкрај прошле године. Вечерас враћамо и један дуг. Дуг чoвјеку који никад у свом животу, кад је Требиње у питању, није рекао: „нећу и не могу.“ За Рајка Петрова Нога, Херцеговина је била колијевка пуна благородног сјемена и земаљског праха. Била је његово вјечно уточиште, нешто што је више од дома и куће, нешто што је крупније од биографије и адресе, нешто што се пружа колико и живот траје и даље од вјечног смираја. Посебно, он и Требиње били су у вишеструком сродству. У сродству по родном тлу, предању и језику, а уз то, деценијама смо дијелили тврду намјеру и дубок занос да, на неки начин, колико се може и не може, Дучићу вратимo бар нешто од оног што му је неправедно одузето. Зато, по Дучићев земни прах, Рајка је и Требиње упутило прекo океана. Послала га је као човјека од имена, човјека који познаје херцеговачки обичај и херцеговачку мјеру, као човјека који „твори и збори“ нашим језиком, који зна да мисли на наш начин и за кога је Дучић, одавнo и онда кад то није било политички опортуно, био „најистакнутија и најшумнија застава на кули, српске поезије“. И сад одјекују његове тријумфалистичке ријечи са поносом изговорене, са ове позорнице, народу Херцеговине, тé 2000-те године, у ноћи кад је „астрални номад“ по завјетној жељи тек стигао у Херцеговачку Грачаницу, цитирам „да се Црквина симболички пројавила као нови врх у нашој пјесничкој географији и прикључила светим мјестима Ловћену и Стражилову“, истакао је градоначелник Ћурић.
Он је додао да је и свих наредних година, до последњег свога даха, Рајко Петров Ного, остао с нама и учинио све да се ни за тренутак не притули онај духовни жижак који oд тада свијетли са Црквине понад Требиња, али и из свих Дучићевих дјела и свега онога што у Дукином Требињу духовно и културно траје.
„Због те специфичне везаности за Дучића и Требиње, Требињци су га сматрали својим суграђанином или свима нама драгоцјеном „својтом“, која је увијек ту кад треба „да се дâ руке“, да се „вода носи“на Дучићевим вечерима поезије, како рече једном приликом. Рајко Петров Ного, добитник је највећег друштвеног признања, „Повеље града“, коју Требиње додјељује истакнутим појединцима и организацијама, онима који су га, на неки начин задужили.Рајко Петров Ного је задужио Требиње, а све нас, свој народ, својим великим дјелом, које ће трајати док нас и нашег језика буде“, рекао је градоначелник Требиња Мирко Ћурић.
Говорећи о поезији Рајка Петрова Нога, пјесник Ђорђо Сладоје нагласио је да је Ного био један од најзначајнијих српских пјесника, чије најбоље пјесме заслужују мјесто у свеколикој антологији српске поезије, која је још за његовог живота постала дио народне духовне својине.
"Ного је у суштини пјесник завичаја схваћеног на начин Исидоре Секулић која каже да је завичај тамо гдје вас познају до најситнијих појединости и знају ваше скривене жеље, па чак и то шта вас боли", рекао је Сладоје.
Он је додао да је смрт родитеља и гашење дома трајно и дубоко обиљежило живот и поезију Рајка Петрова Нога.
"Испоставиће се да је управо сонет калуп Ногове осјећајности и срећом пронађени сакупљач његовог расутог животног терета, али и човјеколиког хаоса који је завладао свијетом", рекао је између осталог Сладоје.
Руководилац Одjеења за књижевност и умjетност у Институту за књижевност и умjетност у Београду Светлана Шеатовић рекла је да овогодишњи научни скуп о Лази Kостићу потврђује да је Требиње град поезије, мали, али знаменити српски град, који под сијенком Јована Дучића и његове велике пјесничке и дипломатске интелектуалне фигуре чува залог умјетности на најбољи могући начин.
У културно-умјетничком програму учествовали су: Хор "Трибуниа" из Требиња, браћа Теофиловићи - вокални дует из Београда, Вјера Мујовић и Иван Томић, глумци Народног позоришта из Београда, Марко Kалајановић - солиста опере Српског народног позоришта из Новог Сада, Невена Живковић - пијаниста Народног позоришта из Београда и Исидора Миливојевић, кантаутор из Kотора.
Овогодишња манифестација „Дучићев дан“ завршава се сутра, када ће у Музеју Херцеговине са почетком у 19 часова бити одржана ревија народних ношњи из фундуса ГKУД "Алат - Свислајон", уз стручну пратњу етнолога.
Покровитељ манифестације "Дучићев дан" је град Требиње.
Шта Ви мислите о овоме?