Боље спријечити него лијечити: Ево шта још кажу родитељи о вакцинацији против ХПВ

У Српској влада велика интересовање за вакцинацију дјеце против хуманог папилома вируса (ХПВ), а домовима здравља и регионалним центрима ИЈЗ уназад седам дана прослијеђено је 450 доза овог цјепива.

Како кажу у овом институту, све више је родитеља који желе да се и њихова дјеца имунизују против вируса који изазива рак грлића материце.

Родитељи поручују да су одавно чекали на ову могућност.

– Моја кћерка има 13 година и ни тренутак се нисам двоумила хоће ли примити вакцину или не. Само смо чекали да цјепива стигну, надајући се да нећемо морати још дуго чекати на то. Рак грлића материце је изузетно чест код жена, па је боље спријечити него лијечити – истиче једна Бањалучанка.

Ријеч је о имунизацији која је једна од најважнијих превентивних мјера за спречавање ове болести.

Подсјетимо, за дјецу узраста 11-15 година вакцинација против ХПВ у РС почела је 31. марта, а за старије од 3. априла.

Осим у ИЈЗ, вакцинација против ХПВ почела је и у неколико домова здравља, из којих подсјећају да се ово цјепиво до сада безбједно примјењује у свијету од 2006. године.

– У региону је прва започела Словенија 2009, потом Хрватска и у скорије вријеме Србија. До сада није забиљежена ниједна тежа нуспојава вакцине, а према подацима СЗО, дато је око 500 милиона доза вакцина – поручили су из бијељинског Дом здравља.

У РС вакцинација се уводи као препоручена, и то првенствено за дјевојчице и дјечаке доби од 11 до 14 година, односно до 15. рођендана, док за старије кошта 210 КМ. Вакцинација иде у двије дозе, при чему се друга прима након годину дана.

У РС око 200 жена годишње оболи од карцинома грлића материце, а око 50 њих умре. ХПВ је узрочник више од 90 одсто свих карцинома грлића материце, а постоји више од 200 типова овог вируса. Преноси се сексуалним контактом, док је инфекција најчешћа код млађих људи. Око 80 одсто свих особа ће некад у животу имати ову инфекцију. Док је већина ХПВ инфекција асимптоматска и спонтано се повлачи, хронична инфекција, која се дешава код око 10 одсто инфицираних, може довести до болести.