Све чешћа аутоимуна обољења и дијабетес код дјеце рођене царским резом

Од укупног броја порођаја који се на годишњем нивоу обаве у болницама Републике Српске, више од 30 одсто њих се изврши царским резом, док је код дјеце која су рођена на овај начин примијећена све чешћа појава аутоимуних обољења, дијабетеса и целијакије, те астме и алергијских манифестација.

Како су казали за "Независне новине" из Института за јавно здравство Републике Српске, број царских резова у Републици Српској у 2021. години износио је 2.717, што је 30,9 одсто од укупно обављених порођаја.

"С друге стране, 2020. године је извршено 2.711 порођаја царским резом, што је 32,1 одсто од укупног боја порођаја", рекли су из Института за јавно здравство РС.

Како је казала Сара Кисин Јовановић, спец. гинекологије и акушерства на Клиници за гинекологију и акушерство УКЦ РС, учесталост царских резова у овој установи у односу на укупан број порођаја у прошлој години је била 37,77 одсто.

"Током 2021. године је 35,55 одсто порођаја завршено царским резом, док је годину раније 34,65 одсто порођаја извршено на овај начин", рекла је Кисин Јовановић за "Независне новине".

Према њеним ријечима, сваки порођај носи ризик за мајку и за плод, а ризици царског реза који се јављају за мајку су компликације од стране опште анестезије, и то удисање повраћеног садржаја из желуца, које доводи до упале плућа, отежана интубација и повреде дисајних путева, варирања у крвном притиску и раду срца...

"Слиједе повреде мокраћне бешике и цријева, обилнија крварења, инфекција оперативне ране, запаљење слузнице материце, формирање крвних подлива, тромбозе дубоких вена доњих екстремитета и мале карлице, као и плућна тромбоемболија, упала плућа, инфекције мокраћних канала, што доводи до дужег боравка у болници и продуженог опоравка", појашњава Кисин Јовановићева.

Осим тога, дугорочни ризици су стварање прираслица, ризик од спонтаних побачаја и пријевремених порођаја у наредним трудноћама, од урастања постељице и предњачећа постељица у наредним трудноћама, те од прскања материце на мјесту ожиљка током наредне трудноће или порођаја.

"Могући ризици за плод су повреде коже плода приликом резања материце, успавано новорођенче због дејства анестетика, повреде нерава на врату и рукама, крварења унутар лобање, тешкоће са дисањем и адаптацијом на вањске услове, жутица итд. Код дјеце рођене царским резом примијећена је чешћа појава аутоимуних обољења, дијабетеса и целијакије, као и астме и алергијских манифестација", рекла је она.

Додаје да свако породилиште у Републици Српској има протокол порођаја, а да се царски резови додатно уписују и у операционе протоколе.

"Сваки порођај се пријављује матичном уреду општине. Редовно се достављају извјештаји и Републичком заводу за статистику", додаје она.

Како нам је казала једна Бањалучанка, због повишеног притиска морала се породити царским резом.

"Иако је све било у реду и требала сам се породити природним путем, на посљедњој контроли је установљено да имам изразито повишен притисак, због чега сам морала хитно на царски рез. Све је прошло у најбољем реду, мада се још увијек опорављам од операције, јер је ипак дужи опоравак", рекла нам је ова Бањалучанка.