У Музеју Херцеговине одржана је промоција књиге "Земљом Херцеговом" аутора Радомира и Алексе Вучковића. Ова књига настала је из истоимене емисије кроз коју су аутори представили херцеговачка села.
Од великог броја фотографија, изабране су оне најкарактеристичније за свако село, тако да је настала изложба фотографија, која је излагана у више градова Републике Српске и Србије.
У књизи је представљено 50 херцеговачких села, са основним подацима о имену, историји, географији и становништву и до сада је промовисана у Београду, Гацку и Новом Саду.
Аутор књиге Радомир Вучковић је нагласио да су села на издисају, а према његовој процјени има помоћи за села и да она опстану.
"Поготово у данашње вријеме када нам недостаје здраве хране, чистог ваздуха и воде. То управо имају села Херцеговине. Ми смо одлучили да снимамо само села Херцеговине, то су села источне Херцеговине, али и села старе Херцеговине. Ту је дио села и у Црној Гори и мало шире на простору БиХ, све што је припадало старој Херцеговини. Данас је село замрло, са малим бројем становника, старачким домаћинствима и сваки пут кад би се вратили поново за годину дана нашли би мањи број људи. Ипак, постоји нада да се неки носталгичари покушају вратити, да обнове своје куће, па се неко можда и задржи на овоме простору", рекао је Вучковић.
Вучковић каже да није само Требиње створено за туризам него и сва та села која су нетакнута.
"Природа каква је била средином 20. вијека или раније и данас је таква и могла би да буде изазов за многе туристе који нам долазе данас из цијелога свијета. Књига је рађена енциклопедијски, а фотографије су изворне и ниједна није рађена у фотошопу. Мислим да би било добро ако се буде имало слуха, времена и знања да се све ово настави. Имам припремљену другу и трећу књигу и добро би било да се настави са снимањем серијала јер ће остати свједочанство за нека времена која долазе и за неке људе који не знају шта се дешавало на нашим просторима", истакао је Вучковић.
Рецензент књиге Драгослав Бањак је објаснио да је Радомир Вучковић наставио путем антропогеографа са почетка 20. вијека Обрена Ђурића Козића и Јевта Дедијера који су оставили значајна свједочанства о херцеговачком селу.
"Ово што је Вучковић урадио је изузетно важан траг јер су забиљежили стање у којем се херцеговачко село сада налази. Посебно су истакли проблеме људи који су одлучили да своју егзистенцију потраже на селу. Оно што је посебно значајно је да су оставили свједочанство будућим покољењима и свима онима који се буду бавили антропогеографијом да разумију у каквим околностима, природи и друштвеним условима су преживљавали људи на овом простору. Оно што је још важно, оставили су свједочанство о начину привређивања, старим занатима и обичајима", јасан је Бањак.
На промоцији књиге још су говорили предсједник ОО СПКД ,,Просвјета" Гацко Драгутин Паповић и Ивана Грујић, директор Музеја Херцеговине.
Књигу су издали СПКД ,,Просвјета" Гацко и Музеј Херцеговине у Требињу.
Шта Ви мислите о овоме?