Новљани ни након 11 година не могу одахнути када је ријеч колектору и постројењу за пречишћавање отпадних вода, који је "надживио" три власти, оставши незавршен.
Грађани се с правом питају да ли је могуће да нешто што је прозвано пројектом вијека и што није ни завршено ни технички примљено, платили 30 милиона евра и плаћају још, пише црногорски "Дан". Поправке су исувише честе, а колектор функционише тако што радници предузећа Водовод и канализација, лопатама, два пута дневно морају чистити фекалије са решетака пумпних постројења Форте маре и Савина. Из Водовода констатују да је колектор “бушан као сито”, док из Друштва за изградњу водоводне и канализационе инфраструктуре обећавају да ће до предстојеће туристичке сезоне санирати критичне тачке, те тужити турског извођача радова, компанију "Ћелтикћоглу".
Милан Зарић, директор Друштва, казао је да су ангажовали тим инжењера фирме Водинг 92, који су урадили Акциони план за реконструкцију Постројења за пречишћавање отпадних вода у Мељинама и санацију обалног колектора. Инжењер Драгољуб Кос је казао да основни проблем на колектору продор слане воде, проузрокован дијелом израдом пројектне документације и лошим рјешењима које је пројекат генерисао, као и грешкама и проблемима током извођења. Истакао је да су рокови оквирни, јер је потребно израдити пројекте, расписати тендере, набавити опрему, процијенивши да би се реконструкција постројења могла завршити за 16 до 18 мјесеци.
Критичан и колектор у Ђеновићу
Ни у Ђеновићу на потисној цијеви у дужини 710 метара није нимало лакша ситуација. Зарић указује да су управо ту имали пет пуцања потисног цјевовода и хаварије крај Војводића мула.
- Трудићемо се да одрадимо све што можемо. Акционим планом је предвиђено како рјешавати непријатне мирисе по пумпним станицама. Ових дана имаћемо заједнички састанак у Општини, гдје ћемо донијети одлуку да што хитније набавимо оно што је неопходно за неутралисање неугодних мириса. Наравно да ћемо предуприједити да нам се не би могле догодити неке хаварије. Све су нам пумпе сервисиране.Такође, агрегатне станице правовремено пратимо - објаснио је Зарић.
За колектор су предложили да се током годину-двије године врши мониторинг система, да се на пумпним станицама уграде мјерни инструменти и прати продор морске воде у колектор и повећање салинитета отпадних вода. Предложено је да се до сезоне на пумпним станицама уграде уређаји за филтрирање ваздуха, како би се елиминисали непријатни мириси.
Упитан има ли довољно средстава да се плати овај посао, Зарић је одговорио да се они могу рјешавати у сегментима, а компанија може и у цјелини обавити посао. Подсјетио је да је за реконструкцију ППОВ-а мађарска компанија дала понуду за 2,9 милиона, а пољска фирма 3,2 милиона. Наводи и да и даље преговарају са турском фирмом "Ћелтићоглу", како би се избјегла тужба за лоше изведене радове. Зарић обећава да ће до почетка љетне туристичке сезоне Друштво хитно санирати више дионица колектора. Критична дионица колектора у дужини 17 метара се налази код хотела "Делфин", гдје је у претходном периоду долазило до низа хаварија, због оштећења цијеви у дубини од пет метара. Сматра да је "Ју Брив" једина компанија која би могла одговорити овом задатку, који није ни једноставан, али ни јефтин.
- Извођач радова, турска фирма "Ћелтикћоглу" одрадила је лоше ту дионицу. Он је ту дионицу имао у рекламацији када је то радио поново, прије двије године. Обезбијеђени су вјештаци, изашао је суд за обезбјеђење доказа, констатована је штета. Ми ћемо их тужити. Још немамо технички пријем за колектор, још примопредаја радова није завршена. Они могу да се позивају на Стразбур, Турску, који је надлежан суд за арбитражу. За оно што су згријешили по нашем правосуђу за то ћемо их тужити овдје. Они су давали изјаве које нијесу вјеродостојне. Онај ко је пратио надзор то је овјеравао. Имамо доказе за све то. То морају да буду стручни налази, а имамо их за проблем у Бијелој - категоричан је Зарић.
Турци преплаћени, посао недовршен
На једном од ранијих засједања СО, Јелена Ђаковић, некадашња предсједница Друштва за изградњу водоводне и канализационе инфраструктуре, казала је да је компанија "Ћелтикћоглу" започела посао у октобру 2012. године и требало је да га оконча 14. фебруара 2014.године. Међутим, како није дошло до реализације уговора, уговорне стране су у периоду од 12. фебруара 2016. до 14. фебруара 2019. поднијеле више међусобних одштетних захтјева. На, крају, како је истакла, "Ћелтикћоглу" је тражио од Општине 9 милиона евра одштете, Општина од поменуте компаније тражила 1,8 милиона еура, а ФИДИК-ов инжењер је пресудио у корист турске компаније, којој је Општина требала да уплатити 3,2 милиона евра. Резиме процеса је споразум између адвокатске канцеларије Шајнхер, која заступа Општину, и компаније "Ћелтикћоглу", да Општина плати турској компанији 2,3 милиона евра. Ђаковић је тада додала да се ишло на споразум јер арбитражни изискује вријеме и новац.
Шта Ви мислите о овоме?