Jelena trivic.jpg

Оно о чему се шушка већ два мјесеца постало је званично - Јелена Тривић оснива нову странку под називом Народни фронт.

Идемо заједно у формирање Народног фронта, за бољу, уређенију, пристојнију Републику Српску. То је наша обавеза према онима који су стварали отаџбину, али и према будућности наше дјеце – поручила је Тривићева, на свом Фејсбук профилу.

Тиме је стављена тачка на нагађања да ли ће напустити ПДП и основати своју странку, али не и на то ко ће све бити дио њеног Народног фронта, нити ко све стоји иза ове политичке партије.

Ко ће јој се приклонити?

Предсједник ПДП Бранислав Бореновић је на вијест да потпредсједница његове странке, Јелена Тривић, формира своју партију, реаговао ријечима да „сваком новом политичком субјекту, покрету или појединцу, који ће допринијети да се уклони актуелни режим, жели много среће“.

Да ли ће нова опозициона странка на тлу Републике Српске заиста ојачати опозицију, како то сматра Бореновић, или ће однос снага на терену остати исти?

На које бирачко тијело Тривићева рачуна и да ли ће због Народног фронта бити „оштећена“ садашња опозиција, власт или ће се новој странци приклонити они неопредијељени?

Политиколог Ана Рајић истиче за "Српскаинфо.цом" да је потез Тривићеве био очекиван, јер је јавност протеклих мјесеци видјела да је дошло до њеног суштинског удаљавања са ПДП-ом и неким људима из врха те партије.

– Било је питање модалитета, на који ће начин наставити своје политичко дјеловање, али одавно је било јасно да то више неће бити у оквиру ПДП – каже Рајићева за Српскаинфо.

Додаје да Тривићева тренутно има несумњив политички кредибилитет оличен првенствено у више од 273.000 гласова бирача који су јој указали повјерење на претходним изборима.

– Ако узмемо у обзир чињеницу да су странке које су је кандидовале имале значајно мању подршку у збиру од Тривићеве, можемо констатовати да постоји респектабилна подршка њој и међу владајућим партијама. Ипак, несумњиво је да ће највећи ударац од формирања Народног фронта претрпјети актуелна опозиција, у првом реду ПДП – тврди Рајићева.

Да ли ће и у којој мјери Тривићева задржати присталице међу владајућим партијама, те евентуално задобити и додатну подршку међу њима, Рајићева истиче да ће то зависити у првом реду од политика које ће креирати и заступати, као и од озбиљности с којом ће приступити формирању партијске инфраструктуре.

– Сматрам да наша политичка сцена вапи за новим лицима, првенствено младим, образованим и успјешним и у том смислу видим велики простор за такву једну причу – закључује Рајићева.

Сличности са Србијом

Политички аналитичар из Београда, Цвијетин Миливојевић, истиче да не вјерује да се баш случајно намјестило да се у Републици Српској прави нова странка која носи сличан назив као покрет који оснива предсједник Србије Александар Вучић.

– Нападна је сличност у имену, а помало и у тајмингу формирања нечега што се овдје у Србији зове Народни покрет за државу, а у Републици Српској Народни фронт. Дакле, тајминг и слично име не вјерујем да су случајност – истиче Миливојевић за Српскаинфо.

Истовремено, како додаје он, предсједник Србије Александар Вучић је ових дана за свог савјетника за регионална питања именовао Адама Шукала, којег је полиција Републике Српске приводила пред посљедње опште изборе, а разлог је била „сумња на утицај на бираче“.

Миливојевић истиче да је током предизборне кампање било јасно да се Тривићева у свим својим изјавама заклиње на вјерност Александру Вучићу, па му стога ово формирање Народног фронта баш сада не личи на случајност.

– Све ово се, такође, поклапа са неким размимоилажењима која постоје још од изборне кампање у Српској између Вучићеве странке СНС и Додиковог СНСД – каже Миливојевић.

Он подсјећа да је, осим Шукала, пред изборе у Републици Српској привођен још један члан СНС под сумњом да „купује гласове за опозицију“.

“Ништа није случајно”

Уколико се све ово узме у обзир, како наводи Миливојевић, онда се може закључити да „из неког центра у Београду постоји одређена врста незадовољства на једној страни с Додиком и његовом владајућом коалицијом, а на другој страни с функционисањем опозиције у Српској“.

– У свему томе се онда Тривићева, која је постигла завидан резултат на предсједничким изборима у Српској, појављује као логичан избор, прије свега, власти у Србији. Ништа није случајно и ништа није неплански – сматра Миливојевић.

Додаје да не зна због чега странка коју Тривићева оснива носи назив Народни фронт. То га, како каже Миливојевић, подсјећа на нешто што је постојало у Федеративној Народној Републици Југославији, на првим изборима који су били 1945. године за уставотворну скупштину. Он истиче да се народни фронт, по правилу, организује против некога или нечега.

– Он има једну активну улогу или с једне стране да брани од некога, на примјер, од упада непријатеља, или на другој страни да организује удар на непријатеља. То је асоцијација на фронт. Не волим превише ту војничку терминологију. Та реминисценција ми звучи онако мало и соцреалистички, али помало и милитаристички – каже Миливојевић.

Додаје да би овакав назив имао смисла да се формира неки надстраначки народни фронт који би, на примјер, окупио цијелу опозицију или и власт и опозицију.

Такво име је, подсјећа Миливојевић, имала француска ултрадесничарска странка Марин Ле Пен. Ријеч је о странци Национални фронт (ФН), која је у међувремену промијенила име у Национално окупљање (РН).

– Можда је идеја власти у Србији да уз помоћ Јелене Тривић прави неку врсту фронта, кровне организације у којој ће бити и неке друге политичке организације. Исто као што се сада у Србији покушава направити један такозвани Народни покрет за државу који би окупио све оне странке које су на власти, утицајне појединце и слично. Видјећемо – закључује Цвијетин Миливојевић.