Vlada rs.jpg

Да ли власт Републике Српске намјерно заобилази Херцеговину приликом састављања Владе или нико са југа Српске не испуњава услове да засједне у министарску фотељу?

Тема је ово коју често у јавности покрећу, углавном политичари из опозиције, а поново ју је ових дана актуелизовао посланик покрета „За правду и ред“ Небојша Вукановић који је на сједници парламента Српске упитао премијера зашто у извршној власти Републике нема ниједног министра, или макар помоћника министра који долази из Херцеговине.

Српскаинфо је истражила када је у Влади Српске посљедњи пут сједио неки министар из Херцеговине. Дошли смо до податка да је од 2006. године па све до данас само један Херцеговац успио да се докопа министарске фотеље у Влади Републике Српске, а ријеч је о Радивоју Братићу рођеном Невесињцу, који живи у Требињу.

Он је од 2006. до 2010. године обављао функцију министра пољопривреде, шумарства и водопривреде, а након њега више ни један Херцеговац није засјео у министарску фотељу.

Занимљиво је да је од новембра 2006. године, па до данас састављено укупно шест Влада, а премијери су били Милорад Додик, Александар Џомбић, Жељка Цвијановић и Радован Вишковић.

Сви они, осим Вишковића, живе на подручју Бањалуке или Лакташа, па стога можда није ни чудо што су министарске фотеље углавном додјељиване Бањалучанима.

Radovan viskovic premijer rs.jpg

Осим што већ годинама нема ни једног Херцеговца у министарској фотељи, занимљиво је да годинама није било ни једног Добојлије. Ако се узме период од 2006. године до данас, прву министарску фотељу добио је Добојлија Вјекослав Петричевић и то у Влади која је формирана крајем 2018. године.

Осим Бањалучана, привилегију да сједну у министарске фотеље махом су имали политичари који живе у западном дјелу Српске.

Тако је, на примјер, од 16 министара у Влади Српске, која је именована 30. новембра 2006. године, њих седам било из Бањалуке, те по један из Мркоњић Града, Српца, Градишке, Котор Вароша, Приједора, Трнова, Вишеграда, Брчког и Милића.

Коментаришући ове податке Вукановић, који живи у Требињу, пита зашто се не донесу измјене закона које би предвиђале да свака регија у Републици Српској мора бити заступљена макар с једним представником у извршној власти.

nebojsa vukanovic n1.jpg

– Још од Радивоја Братића у Влади Српске нема ниједног министра који долази из Херцеговине. Зар код нас нема нико способан или паметан, па макар да буде помоћник министра. Не знам да ли у Влади има макар неки портир или стражар који долази из Херцеговине – рекао је Вукановић.

Његово мишљење дијели и делегат у Вијећу народа Републике Српске Љубиша Крунић који на питање шта је проблем у Херцеговцима па не могу бити министри, у шали каже да „власт очито нема ни једног способног политичара са југа Српске да обавља ту функцију“.

– Заиста је невјероватно да толико година није било министра из Херцеговине. Осим што смо запостављени, прије свега, када је у питању путна инфраструктура, нема никога ни да нас представља у Влади Српске – каже Крунић, који живи у Требињу.

Ljubisa krunic1.jpg

Он додаје да је путна инфраструктура у Херцеговини убједљиво најлошија у Српској. Као примјер наводи дијелове пута Фоча – Тјентиште и Љубиње – Столац – Жегуља.

– Мислим да ми немамо министра управо због тог поданичког односа посланика власти који долазе из Херцеговине. Они једноставно не траже министра само из једног разлога, а то је да сачувају своје фотеље у јавним предузећима широм Херцеговине – тврди Крунић.

Он додаје да би било логично да министар који дође из Херцеговине, осим за Републику Српску, ради и за свој крај јер најбоље зна који су то проблеми који тиште југ. Остарјела путна инфраструктура, недостатак капиталних инвестиција и не подстицање развоја индустрије, само су неке од примједби које Крунић има.

– Требиње које постаје туристички град неће никада постати прави туристички град док се на квалитетан начин не ријеши путна инфраструктура. Када једном дођете лошим путем више вам не пада на памет да опет дођете – каже Крунић за Српскаинфо.

Он је изразио очекивање да ће се приликом формирања сљедеће Владе Српске водити рачуна о овоме и за министра поставити бар једна особа из Херцеговине, без обзира из које странке да долази.

Посланик СНСД Илија Таминџија, који долази из Требиња, сматра да су овакве оцјене његових земљака потпуно неутемељене, те да служе у дневно-политичке сврхе.

ilija tamindzija.jpg

Он тврди да у посљедњих пар година Херцеговина има најбољу подршку Владе, те да су успјели да ријеше и неке историјске пројекте које није ријешила бивша Југославија.

– Пуно се улаже, присутан је велики број пројеката, можда више него игдје у региону, а не само у Српској – категоричан је Таминџија.

Он додаје да опозиција користи сваку прилику да истакне “неку политичку причу у нади да ће се народ солидарисати са њима”.

Таминџија за Српскаинфо каже да није лако саставити Владу Српске јер се мора имати и национална и коалициона заступљеност.

– И сад још да ту буде и територијална заступљеност то би било немогуће. Наравно, слажем се, уколико се може да се и тако нешто уради, али мислим да то није могуће. Наш премијер Радован Вишковић и министарка финансија Зора Видовић су на сваки захтјев из Херцеговине одговорили позитивно. Херцеговина у њиховом периоду има највише инвестиција у својој историји – тврди Таминџија.

Он додаје да енергетски сектор у Херцеговини у овом моменту има највећи развојни циклус, не само у региону, већ и Европи.

– Највеће инвестиције у енергетском сектору у Европи присутне су у Српској, односно највише у Херцеговини – истакао је Таминџија.

Он каже да се значајан број особа из Херцеговине налази на значајним позицијама у Влади Српске.

ИСТОРИЈАТ

Влада која је формирана у децембру 2010. године имала је осам министара из Бањалуке, док су остали били из Мркоњића Града, Котор Вароша, Градишке, Приједора, Бијељине, Брода, Брчког и Славонског Брода. Три године касније, 12. марта 2013. године изабрана је нова Влада у којој је сједило осам министара из Бањалуке, док су остали били из Мркоњић Града, Приједора, Градишке, Новог Града, Брода, Угљевика, Брчког и Славонског Брода. Годину касније, 18. децембра 2014. године изабрана је Влада у којој је засјело четверо министара из Бањалуке, док су остали долазили из Мркоњић Града, Прњавора, Приједора, Градишке, Теслића, Брчког, Фоче, Братунца и Славонског Брода.

У Влади која је формирана крајем 2018. године сједило је осам министара из Бањалуке, док су остали долазили из Српца, Прњавора, Приједора, Козарске Дубице, Брчког, Братунца, Бијељине, Фоче и Добоја. Последња Влада која је формирана у децембру прошле године има пет министара из Бањалуке, док су остали из Српца, Козарске Дубице, Прњавора, Приједора, Градишке, Мркоњић Града, Брчког, Шамца, Бијељине и два из Добоја.