Формирање својеврсне солидарне енергетске заједнице добило је подршку на Самиту енергетике Требиње, гдје се, према ријечима генералног директора Електропривреде РС Луке Петровића и показало заједничко дјеловање цијелог региона и гдје, како каже, треба занемарити све границе, и нацију и боју коже, већ укључити само струку и науку, што је, како каже, очекивано било већ првога Самита.
Резимирајући самит на коме се у девет радних панела разговарало о могућностима што ефикасније, јефтиније и чистије производње и дистрибуције енергената и енергије, Петровић је као први и најважнији закључак изнио податак да у се високе прошлогодишње цијене електричне енергије у овој години стабилизовале, првенствено због активирања многих термоелектрана у окружењу, пуњења подземних резервоара гаса, али и због благе зиме.
"Ипак, у овој години се иначе очекује стабилизација цијена и већ сада то видимо по берзанским цијенама, па у том смислу вјерујемо и да се овакви шокови убудуће неће јављати, јер никоме не одговара нестабилно тржиште, јер су нагли скокови изавали пражњења буџета, не само енергетских компаније, него и надлежних влада, што је значило значајна задужења, револвинг, дугорочне и краткорочне кредите, те пражњења инвестиционог потенцијала", прецизирао је Петровић.
Каже да је као друга битна чињеница на Самиту назначена као опорезивање "карбон бордер механизма", односно, увођење накнада за емисију угљен диоксида и штетних гасова и честица у атмосферу, што ће се у Босни и Херцеговини примјењивати од 1. јануара 2026. године, а то ће бити искључиво намет термоелектранама, па ће се и цијена енергије из тих постројења значајно да се повећа на Балкану, за разлику од Евопе која то одавно примјењује и користи увелико обновљиве изворе, на чему увелико ради Електропривреда РС.
Трећи важан став са Самита је, тврди Петровић, развој тржишта електричне енергије, за шта ће се ускоро формирати три берзе на Балкану, у Црној Гори, Сјеверној Македонији и Албанији, па ће једина остати БиХ да нема тржиште.
"Проблеми су вишеструки, прије свега усаглашавање политике и усвајање Закона о електричној енергији гасу на нивоу БиХ, након чега се стварају услови за формирање берзе, али и о сједишту у коме ће граду бити одлучује политика", рекао је Петровић, напомињући да је једна од идеја била и такозвано "капловање берзи", односно интегрисање тржишта, што су урадили Србија и Словенија.
У томе је смислу потребно имати и расположивост прекограничних капацитета о којим се разговарало на једном од панела, гдје је апострофирано дас у велики захтјеви на изградњи обновљивих извора, прије свега сунца и вјетра, али је у БиХ, тврди Петровић, немогуће прикопчати све такве капацитете, односно, долазило би до загушења у траспорту у појединим интервалима времена, нарочито када је у питању трансит енергије преко наше земље који угрожава пренос наше производње, што се мора ријешити на нивоу Електропреноса БиХ, тим прије што смо једина земља у овом регион која извози електричну енергију.
"Веома је важна и интеграција корисника дистрибутивног система на тржишту електричне енергије, гдје је закључено да је потребно стабилизовати мале соларне електране на крововима, такозване прозјумере, али и мање електране од 150 или 250 киловата које не потпадају под концесије, а које могу значајно да угрозе и балансно тржиште и стабилност система, јер не постоји потпуна контола таквих капацитета, па је ту потребна смарт технологија и што прије кренути у паметна бројила и паметне мреже", наводи даље Петровић.
Резимирајући СЕТ, он је поменуо и складиштења и дистрибуцију нафте, гаса и других енегената, па је и ту, како каже, веома важна "интерконекција" која, када је у питању гас, у БиХ долази у Ливно из правца Хрватске и у Зворник из Србије, што такође чека одлуке органа БиХ, а тек након тога се могу градити гасне електране, док се, са друге стране, нафта и нафтни деривати морају што више избјегавати, уводећи такозвану електромобилност и остале алтернативне изворе енергије, гдје се мора имати у виду да након 2035. године нема производње аутомобиле на бензин, па се за електропуњења мора стварати инфраструктура.
Посљедњи панел СЕТ-а се односи на редовно одржавање на погонској спремности термоенергетских и хидроенергетских постројења, са закључком да ће термоенергетска постојења све теже бити одржавати зато што компаније које то раде неће моћо долазити до финансија потребних за то, нити ће имати радну снагу.
"Закључак је би тај да првенствено морамо радити на очувању термоенергетских капацитета по сваку цијену, јер видимо да је немогуће започињати на отварању нових, јер за то нема ниједне државе која би то радила", нагласио је Петровић, напомињући дас у се на Самиту ињедриле нове идеје, попут "плутајућих соларних електрана" на акумулацијама које немају велике денивелизације, али је потребно заштити и извођаче са цијенама услуга, те прилагођавати образовни систем потребама енергетским објектима.
Безбједност и сигурност мрежа је, како каже, оно што је сада неопходно, износећи у том контексту да ће за три мјесеца Електродистрибуција Добој, као можда и једина на Балкану, имати стопроцентна даљинска мјерења и очитавања, на чему би се базирала будућа дистрибутивна дјелатност на овим просторима…
Шта Ви мислите о овоме?