Aerodrom trebinje.jpg

Дугонајављивана реализација пројекта Аеродрома у Требињу је у завршној фази и требала би почети када се прикупе све потребне еколошке и грађевинске дозволе, потврдио је за ЦАПИТАЛ директор „Аеродрома Требиње“ Младен Станковић.

„Радимо још увијек на документацији која је неопходна за изградњу – еколошке и грађевинске дозволе. Рецимо да смо у завршној фази“, казао је Станковић за ЦАПИТАЛ.

У Министарству саобраћаја и веза Републике Српске су нагаласили да је ово министарство завршило све неопходне процедуре.

„Оснивач предузећа „Аеродром Требиње“ је предузеће „Аеродроми Србије“ Ниш. Изградњу „Аеродрома Требиње“ финансира Република Србија и проводи све неопходне активности и процедуре у реализацији пројекта“, навели су у Министарству.

Иако је бивши министар саобраћаја и веза Недељко Ћорић раније најављивао да би градња поменутог аеродрома требала почети прошле године, то се није десило.

На дневном реду Предсједништва БиХ нема аеродрома
Поред потребне документације и процедура које се тичу „Аеродрома Требиње“ неопходно је и да Предсједништво БиХ аминује овај пројекат.

Иако су предсједник Републике Српске Милорад Додик и предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић раније истицали како су пројекти „Аеродром Требиње“ и „Бук Бијела“ од стратешке важности они се откако је Цвијановићева ушла у Предсједништво још увијек нису нашли на њиховом дневном реду ни на једној од три сједнице колико су их до сада одржали.

Предсједништво БиХ је до сада одржало двије редовне сједнице и једну ванредну, али ни на једној се на дневном реду није нашао „Аеродром Требиње“.

Додик је чак раније и запријетио да ће од „Осморке“, коалиције странака из ФБиХ (СДП, НИП, НС, НЕС, За нове генерације, БХИ-КФ,ПДА, СБиХ) затражити деблокаду пројеката „Бук Бијела“, „Аеродром Требиње“ и гасовода према Србији или ће тражити друге партнере за формирање власти на нивоу БиХ.

Споразум са „Осморком“ је потписан, али поменути пројекти се још нису нашли на дневном реду Предсједништва БиХ.

Подсјетимо, изградња Аеродрома Требиње је планирана на локацији која се налази око 14 километара западно од Требиња, у близини мјеста Талежа.

Комплекс аеродрома треба да обухвата око 302 хектара без приступних саобраћајница, а локација је на неравном крашком терену.

Према досадашњим најавама, Република Српска би као инвеститор у њега требала да уложи око 50 милиона евра.

Нема алтернативне опције

Занимљиво је да се у Процјени наводи како инвеститор нема у плану алтернативну локацију за градњу аеродрома.

„Изабрана локација је резултат процјене за успјешну експлоатацију објекта који је прилагођен ситуацији на терену и постојећим објектима у окружењу. При избору локације водило се рачуна о максималном искоришћењу капацитета подручја. Изабрано подручје карактерише изразито ниска густина становања са стихијски развијаним грађевинским фондом, саобраћајно је добро повезано, и са природним карактеристикама које одговарају будућој намјени простора“, стоји у документу.

Прича стара 15 година

Подсјећања ради, прича о изградњи аеродрома у Требињу почела је још 2006. године, а средином наредне године представљена је и студија оправданости коју је израдила једна бечка агенција. Та студија показала је да пројекат изградње аеродрома има своју оправданост, а већ тада су се појавиле информације да би писта на том аеродрому требало да буде дуга три километра, што је довољно за све врсте летова.

Према тадашњим прелиминарним прорачунима, у градњу аеродрома требало би уложити око 160 милиона евра у првих десет година, а те 2007. године планирано је да први летови са Зубаца, код Требиња, буду у 2011. години. Влада РС у сврху реализације тог пројекта основала је и Јавно предузеће “Аеродроми Требиње”, које је касније, због нереализације пројекта, угашено.