Zeljko samardzic jpg.

Одлуком директора Парк-шуме Марјан Марка Пејновића мостарски пјевач с београдском адресом Жељко Самарџић неће 19. августа запјевати пред сплитском публиком на Сустипану.

“Поштовани, ваш захтјев је одбијен”, стигао је, без образложења, организаторима концерта из фирме “Она моја” д.о.о. кратак одговор из Јавне установе за управљање парк-шумом Марјан и осталим заштићеним природним вриједностима на подручју града Сплита, па тако и Сустипаном, након њихова захтјева за издавањем једнократног концесијског одобрења 19. августа у сврху одржавања Самарџићевог концерта на поменутој локацији.

"Одлука је моја, ја сам је донио и имам то право. Музика Жељка Самарџића није примјерена Сустипану", рекао је Слободној Далмацији, у кратком телефонском разговору Марко Пејновић, директора Парк-шуме Марјан, објашњавајући разлог због којег се пјевач неће придружити плејади познатих имена која су већ наступала на атрактивној љетној концертној адреси у Сплиту.

Сустипан се, наиме, има томе већ низ година, прометнуо у једну од најљепших љетних позорница на Јадрану на којој су своје концерте одржавали Јосипа Лисац, Урбан, Божо Врећо, Тхе Фрајле, Гибонни, Горан Бреговић, Массимо Савић, Дарко Рундек, Сергеј Ћетковић, Влатко Стефановски, клапа “Ришпет”, “Црвена јабука”... Ипак, Жељко Самарџић, за неке поп-фолк пјевач, за друге пак извођач забавне музике, не може добити њихову прилику.

Организатор из фирме “Она моја” д.о.о. подсјећа да се ради о музичару, који пуни велике дворане на цијелој еx Yу територији, због чега га је одбијеница још више затекла. Објашњава како је, након резервације термина, на адресу јавне установе у чијој је надлежности и Сустипан (једнодневни најам иначе кошта 2700 евра), још прије двије седмице послао потребну документацију за спорни догађај. А кад му је стигао негативан одговор затражио је и образложење такве одлуке, које ни након четири дана чекања није добио. Тако га је чуо од новинара...

"Занима нас ко је тај који процјењује шта је примјерено, а што није. Директор парк-шуме! Жељко Самарџић је до сада наступао у аренама у свим градовима Хрватске. Пуни их без проблема. С обзиром на то да су баладе 90 посто свих његових пјесама и да је јако популаран међу женским дијелом публике, да му је мајка Хрватица..., не видимо разлог за овакву одлуку. У питању је увод у цензуру слиједом које ће неко одређивати шта се смије, а шта не смије слушати", љути се Домагој Петричевић, директор фирме ОНА МОЈА д.о.о., успут се питајући како на Сустипану, примјерице, може пјевати Божо Врећо, а не може Жељко Самарџић.

"Најбољи начин забране тог истог догађаја био би да се он одржи, а да нико не дође, што би значило да нико не подржава ту музику. А не га бранити на овакав начин", додаје Петричевић, напомињући како ће Самарџић ускоро одржати концерт у једном сплитском клубу.

"Вјерујемо да ће бити распродан у рекордном року и да ће се тако показати што Сплићани мисле о његовој музици", увјерен је Петричевић.

Организатор, који је намјеравао реализовати одбијени концерт на Сустипану, не кани кренути у потрагу за новом, љетном локацијом Самарџићевог концерта у Сплиту. Разлог је, објашњава, недостатак прикладног простора.

"Спаладиум Арена је затворена, на Грипама су спортски објекти и приоритет су спортисти, али и сајмови, који су тамо пребачени из Спаладиума. Нема ни слободних термина... Једноставно, у Сплиту нема адекватне адресе за догађај овог типа, нема алтернативне локације за концерт од двије до три хиљаде људи", тумачи Петричевић.

Одбијање уступања популарне сплитске концертне локације Жељку Самарџићу услиједило је након недавног подизања прашине у Пули гдје је тамошњи градоначелник Филип Зоричић забранио одржавање концерта Душка Кулиша, Драгана Којића Кебе, Ане Бекуте и Зоране Мићановић, првобитно планираног 25. марта у јавном, градском простору – Дому спортова “Мате Парлов”. Афера је добила и судски епилог – Дамир Рабар судија Трговачког суда у Пазину изјавио је како за његову одлуку о забрани одржавања спорног концерта “није било важно ко шта пјева” него “није било законских услова за прихватање захтјева организатора концерта за привременом мјером уступања у посјед дворане”.

Забрана пулског концерта подстакла је жучне расправе у јавном простору о легитимности тог чина.