У Црној Гори ће се у недјељу, 19. марта, одржати предсједнички избори на којима ће 542.154 грађанина ове земље бирати новог предсједника. Како сада ствари стоје, од седам кандидата ниједан неће освојити 50 одсто подршке бирача, па је извјесно да ће бити одржан други круг избора.
Лидер ДПС-а и дугогодишњи предсједник/премијер Црне Горе Мило Ђукановић има највише шанси у првом кругу, али му то није довољно да побиједи већ у недјељу вече. Најозбиљнији противкандидат му је један од лидера Покрета "Европа сад" Јаков Милатовић. Њих двојица ће се, показују посљедње анкете, наћи у другом кругу избора.
Кандидат ДФ-а Андрија Мандић поново је, након 15 година, ушао у трку за предсједника Црне Горе, али, ако је вјеровати прогнозама, нема шансе да уђе у други круг. Овога пута му је то мјесто преузео Милатовић - образован, способан, разборит, млад и искусан човјек, лидер политичког покрета који је са њим на челу однио убједљиву побједу на недавним подгоричким изборима и који је након тога виђен као нови градоначелник главног града Црне Горе.
Милатовић има и још једну велику предност - изашао је међу политичаре који су на политичкој сцени Црне Горе већ деценијама уназад и који су поприлично досадили својим причама, обећањима и преображају који осмишљавају маркетиншке агенције и који траје тачно онолико колико и изборна кампања. Зато је Милатовић све популарнији међу опозиционим гласачким тијелом.
Не смије се заборавити и да је Милатовић био један од министара у влади Здравка Кривокапића, који је заједно са Милојком Спајићем - другим лидером Покрета "Европа сад", спровео истоимени програм који је обезбиједио знатно веће плате и пензије у Црној Гори, тако да је најнижа плата са 250 евра повећана на 450 евра. Програм је омогућио општи раст нето зарада за све запослене, при чему су највиши раст од чак 80 одсто остварити запослени који су до тада примали минималну зараду од 250 евра. Аутори су сета мјера које су обухватиле смањење пореског оптерећења на рад, са тадашњих 39 на 20,4 одсто. Увели су и прогресивно опорезивање којим се по већој стопи опорезују они који више и зарађују.
Милатовићева предност је и што ће га гласачи ДФ-а (преко 90 одсто) и ДЕМОКРАТА (100 одсто) подржати у другом кругу избора, док се то не може рећи за Андрићу Мандића, кога гласачи Покрета "Европа сад" и ДЕМОКРАТА не би подржали у омјеру већем од 50 одсто што је недовољно за побједу у другом кругу предсједничких избора.
Ипак, треба имати на уму и да се Мило Ђукановић не би кандидовао да нема колике-толике шансе за побједом у другом кругу избора, јер сигурно није од оних који би своју политичку каријеру свјесно завршили поразом на изборима. Зато треба бити поприлично резервисан у погледу коначног побједника избора.
Једно је сигурно - грађани Црне Горе жељни су промјена, само је питање хоће ли ту своју жељу знати да искажу у првом кругу избора, јер од тога ко ће бити противкандидат Милу Ђаковићу - имаће највећи утицај на други круг избора и коначног побједника. Анкете показују да уколико би то био Јаков Милатовић - Ђукановић ће након другог круга у политичку пензију. Али, ако би то ипак био Андрија Мандић, још пет година на челу Црне Горе био би актуелни предсједник и лидер сада опозиционог ДПС-а.
Све је до гласача који ће у недјељу одлучити кога желе на челу државе.
Ђукановић је на посљедњим изборима 2018. године побиједио кандидата кога је подржала тадашња опозиција Младена Бојанића и то у првом кругу, са освојених 53,9 одсто гласова. У ову предсједничку трку он међутим улази с позиције шефа државе и лидера опозиционе ДПС-а, која је изгубила власт на изборима 2020. године.
Шта Ви мислите о овоме?