Херцеговци и Црногорци, бивши заточеници злогласног сплитског логора "Лора", у коме се рачуна да је од злостављања и пребијања преминуло око 70 заробљеника, међу којима је био велики број Црногораца и Херцеговаца, те породице оних који нису преживјели 30 година траже правду.
"Након независности Црне Горе, наш тадашњи врховни државни тужилац Весна Меденица склопила је са хрватским државним тужиоцем Младеном Бајићем срамни споразум према коме се терете само црногорски држављани осумњичени за ратне злочине над хрватским држављанима, али не и обратно, због чега имамо за резултат да се процесуирају Срби и Црногорци, а ниједан злочин над припадницима ЈНА. Због тога не одустајемо од тражења за наставком суђења за злочине почињене у логору "Лора", такозвана "Лора 3", о којој се у Хрватској једно вријеме говорило, а сада нема ни тога", каже предсједник Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе Радан Николић.
Он каже да као удружење немају могућност слања званичних протесних нота ни Хрватској, нити органима Европске уније, која ју је примила у своје чланство и поред захтјева да прије придруживања овој заједници Хрватска мора имати рашчишћене рачуне са ратним злочинима, али не одустају од захтјева према црногорској Влади и Скупштини чије се распуштање очекује.
"Нажалост, још се истрајава на фалсификовању новије историје по којој је за све крива Србија и Црна Гора, а остало су све невине жртве, тако да се још примјењује политика двоструких стандарда, па се о многим жртвама - и 'Лоре', али и осталих логора и цивилног становништва, у Хрватској све зна, али се ћути. Имамо и неријешене границе Хрватске са Црном Гором, али ни то није сметало да ова земља уђе у Европску унију, али се ми још уздамо у истину и чекамо правду, између осталог, и за такозвану Никшићко-шавничку групу, све припадници ЈНА, тадашње званичне војске Југославије, која је нетрагом нестала у 'Лори', а судски епилог овог логора је обухватио само један кратак период дјеловања тог мучилишта и ту се стало", истакао је Николић.
Напомињући да су, нажалост, поједини црногорски историчари, заједно са хрватским, агресију хрватских паравојних формација на територију БиХ у предјелу Иванице, која је тада припадала Требињу, преправили као агресију ЈНА на Хрватску, он додаје да су материјалну накнаду коју су породице жртава добиле од бивше државне заједнице Србије и Црне Горе црногорским отцјепљењем једва задржале и то уз помоћ протеста и бунта.
"Иако у Хрватској тврде да нема никаквих доказа да је Никшићко-шавничка група уопште била у 'Лори', а да су заробљени на територији БиХ, ми имамо безброј свједочења, али и доказног материјала, докумената које су нам достављале и неке невладине хрватске организације, па се и даље настављамо борити", тврди Николић.
Од наставка суђења за "Лору" не одустају ни бивши логораши из источне Херцеговине, а предсједник Удружења логораша регије Требиње Вукан Ковач, који је и сам прошао голготу "Лоре", каже да БиХ, захваљујући Републици Српској, никада неће дозволити потписивање оваквог уговора као што је урадила Црна Гора.
"Нажалост, хрватско правосуђе је на основу тог споразума избацило из процесуирања одговорне за Никшићко-шавничку групу, тако да је Хрватска и ту успјела преварити јавност, као што је јавност преварена и у чињеници да нема суђења за касније злочине у 'Лори', која је била логор од марта 1991. до августа 1997. године, а суђено је само за злочине почињене од априла до августа 1992. године, тако да и ми имамо логораше који су добили пресуде за два мјесеца боравка у 'Лори', а за осталих годину дана као да нису били ту", каже Ковач, који је и сам преживио голготу овог мучилишта.
Каже да се искрено нада да у све није политика умијешала прсте и да ће нове власти у Црној Гори исправити грешку на начин што ће тражити правду за своје грађане који су недужни, на звјерски начин убијани у сплитским казаматима.
Своја свједочења је, осим у судницама те разним истражиоцима, Ковач испричао и у документарном филму "Зло прољеће '92", који је након Никшића у сриједу вече премијерно приказан у Требињу и, поред играно-документарног филма "Мученици", сниманог у Требињу 2007. године, представља свједочанство о монструозним злочинима у сплитској "Лори", након чијег приказивања се у холу Културног центра Требиње могла набавити и спомен-књига "Задња линија одбране", која садржи биографске податке 320 војника из Црне Горе погинулих у ратовима деведесетих.
Шта Ви мислите о овоме?