Jelica brestovac monodrama1.jpg

У Културном центру одржана је монодрама “Тражим мужа” у којојој глумица Јелица Брестовац, која је и режисер, уз музику и плес, на духовит и јединствен начин говори о мушко-женским односима.

Током седамдесетоминутне представе ова глумица тумачи седам женских ликова, а текст је написао Душко Радовић.

Интеракција са публиком је била одлична, гледаоци су се смијали, а глумица је била задовољна како су гледаоци примили представу.

Јелица Брестовац је завршила глуму у класи прослављене глумице Мире Бањац, средином деведесетих година. Најпознатији филмови и у којима је глумила су: “Чарлстон за Огњенку”, “Док су они летели на месец”, “Козје уши”, а серије “Сељаци”, “Да се не прочује”, “Звездара”, “Наша мала клиника”, “Заустави време”, “Најлепше бајке”, “Ургентни центар”..., а на свом репертоару има око 15 монодрама.

До сада није долазила у Требиње и опчињена је љепотом града на југу Републике Српске.

"Немам никога блиског из ових крајева, али мој утисак који сам стекла о људима који су из ових крајева је да су стамени, чврсти, жилави, постојани, стабилни", каже за ТребињеЛиве Брестовац.

Вјерује да дијете још кад је мало зна шта ће бити и она је одувијек била фасцинирана са глумом.

"Када гледам филм, нечију изведбу, увијек ме је интригирало да живим нечије животе. Одувијек је то било у мени и онда се десило да сам примљена код Мире Бањац и тако је кренуло, а дипломирала сам на представи коју је режирала она. Након завршетка студија била сам ангажована у Сремској Митровици на једном пројекту, а након тога прво запослење било је у Вршцу три године и издешавале су се неке ствари које су битније од суштине. И онда је живот тако намјестио да одем у слободне умјетнике без обзира колико је то у датом тренутку изгледало болно и неповољно", истакла је Брестовац.

На почетку је требало пуно рада, одрицања, улагања, никаквог бенефита, без финансија и све је касније резултирало нечим што Брестовац не би постигла да је остала у колективу, јер њено биће не воли спутаност.

"Овако сама бирам своје улоге и то што сам слободан умјетник даје ми крила, а и сама сам у својим представама тако да могу путовати непрестано јер ничим нисам спутана. То ме употпуњује као биће да путујем, упознајем људе и радим посао који волим", рекла је Брестовац.

Jelica brestovac monodrama2.jpg

Има више искуства на 'даскам које живот значе' од искуства у филмовима и зато се боље сналази на сцени, али жељна је и рада испред камере.

"Све је другачије и мислим да гумац воли све и то га испуњава и попуњује. Сва та средства која користите испред камере су потпуно другачија, сведена, око може да одигра цијелу сцену, а у позоришту је много јача гестикулација, мимика, и све је доста појачано. Та жива енергија коју размјењујете је додатна тако да је живље на сцени и можете да се ознојите, доживите катарзу", закључује Брестовац.