U Kulturnom centru održana je monodrama “Tražim muža” u kojojoj glumica Jelica Brestovac, koja je i režiser, uz muziku i ples, na duhovit i jedinstven način govori o muško-ženskim odnosima.
Tokom sedamdesetominutne predstave ova glumica tumači sedam ženskih likova, a tekst je napisao Duško Radović.
Interakcija sa publikom je bila odlična, gledaoci su se smijali, a glumica je bila zadovoljna kako su gledaoci primili predstavu.
Jelica Brestovac je završila glumu u klasi proslavljene glumice Mire Banjac, sredinom devedesetih godina. Najpoznatiji filmovi i u kojima je glumila su: “Čarlston za Ognjenku”, “Dok su oni leteli na mesec”, “Kozje uši”, a serije “Seljaci”, “Da se ne pročuje”, “Zvezdara”, “Naša mala klinika”, “Zaustavi vreme”, “Najlepše bajke”, “Urgentni centar”..., a na svom repertoaru ima oko 15 monodrama.
Do sada nije dolazila u Trebinje i opčinjena je ljepotom grada na jugu Republike Srpske.
"Nemam nikoga bliskog iz ovih krajeva, ali moj utisak koji sam stekla o ljudima koji su iz ovih krajeva je da su stameni, čvrsti, žilavi, postojani, stabilni", kaže za TrebinjeLive Brestovac.
Vjeruje da dijete još kad je malo zna šta će biti i ona je oduvijek bila fascinirana sa glumom.
"Kada gledam film, nečiju izvedbu, uvijek me je intrigiralo da živim nečije živote. Oduvijek je to bilo u meni i onda se desilo da sam primljena kod Mire Banjac i tako je krenulo, a diplomirala sam na predstavi koju je režirala ona. Nakon završetka studija bila sam angažovana u Sremskoj Mitrovici na jednom projektu, a nakon toga prvo zaposlenje bilo je u Vršcu tri godine i izdešavale su se neke stvari koje su bitnije od suštine. I onda je život tako namjestio da odem u slobodne umjetnike bez obzira koliko je to u datom trenutku izgledalo bolno i nepovoljno", istakla je Brestovac.
Na početku je trebalo puno rada, odricanja, ulaganja, nikakvog benefita, bez finansija i sve je kasnije rezultiralo nečim što Brestovac ne bi postigla da je ostala u kolektivu, jer njeno biće ne voli sputanost.
"Ovako sama biram svoje uloge i to što sam slobodan umjetnik daje mi krila, a i sama sam u svojim predstavama tako da mogu putovati neprestano jer ničim nisam sputana. To me upotpunjuje kao biće da putujem, upoznajem ljude i radim posao koji volim", rekla je Brestovac.
Ima više iskustva na 'daskam koje život znače' od iskustva u filmovima i zato se bolje snalazi na sceni, ali željna je i rada ispred kamere.
"Sve je drugačije i mislim da gumac voli sve i to ga ispunjava i popunjuje. Sva ta sredstva koja koristite ispred kamere su potpuno drugačija, svedena, oko može da odigra cijelu scenu, a u pozorištu je mnogo jača gestikulacija, mimika, i sve je dosta pojačano. Ta živa energija koju razmjenjujete je dodatna tako da je življe na sceni i možete da se oznojite, doživite katarzu", zaključuje Brestovac.
Šta Vi mislite o ovome?