У Културном центру је поводом друге године од упокојења владике Атанасија, која се обиљежава од 9. до 11. марта, вечерас промовисана књига "Од омеге до алфе" чији је аутор тада јеромонах Атанасије.
Декан Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи Владислав Топаловић истакао је да је велики значај ове књиге неуобичајеног наслова.
"Ријеч је о инверзији једног библијског стиха, цитата из књиге 'Откривења' гдје Христос каже 'Ја сам алфа и омега'. Омега је посљедње слово грчког алфабета и оно је у симболици оријенталних народа симбол свршетка, краја. Поента ове книге је да нам говори да је омега будућност, оно што одређује садашњост и историју. Будућност даје смисао садашњости, историји, а не да историја и садашњост дају смисао будућности. То је она порука коју тада јеромонах Атанасије у Београду, позних 80-их и раних 90-их година, саопштавао београдској интелигенцији која је тада из филозофије апсурда Алберта Камија и марксистичко-материјалистичке мисли и филозофије трагала за смислом", рекао је Топаловић.
Ова књига представља радове јеромонаха Атанасија из његових најпродуктивнијих година када је био неоптерећен епископским дужностима као професор на Православном богословском факултету у Београду, писао, читао, учествовао у научним форумима, конференцијама и ти радови су најбољи репрезент његовог богословскох стваралаштва.
"Ова књига је актуелнија сада него у тадашње вријеме јер се ми као народ, свијет и човјечанство налазимо пред изазовима и питањима које поставља ова књига, а то је питање 'Чему свијет иде? Каквом исходишту и има ли то смисла?'. Књига је ризница у којој можемо наћи одговоре на та питања", јасан је Топаловић.
Његово преосвештенство владика западно-амерички Максим, који је учио од владике Атанасија, нагласио је да књига "Од омеге до алфе " збирка неколико предавања прије него што је јеромонах Атанасије постао владика.
"Карактеристично је како је говорио о тој теми и шта му је било важно. Ради се о томе како ми посматрамо историју и да ли је она сама по себи довољна или није. За владику је историја увијек била, како се теолошки каже, есхатологизирана, а то значи да је историју посматрао да води ка циљу, а циљ је оно што је Бог замислио. Наслов књиге изврће перспективу гледања и он је у томе био ненадмашан и издваја се из цјелокупне плејаде српских теолога. Као и све што је владика Атанасије говорио имало је елементе пророштва тако и есхатологија укључује у себи апокалиптику, а то значи посматрање историје под призмом суда који слиједи. Према томе све оно што ми радимо и чинимо у нашем животу треба да буде под провјером или верификацијом, да ли је нешто добро или смислено, да ли је нешто са тежином која гарантује трајање. То не зависи од нас самих, већ од неког будућег догађаја или будуће генерације, а у случају хришћанске историје то зависи од Божијег суда. Владика Атанасије је као писац и као теолог то двоје спојио и зато је он оцијењен као 'знак препоречни' јер пророци никада нису они који људима угађају него они који разбуђују и показују да се црква не може поистовјетити са свијетом јер ако то учини изгубиће визију царства, а изгубиће и своју улогу онога који подстиче, исправља, подсјећа, искупљује и спасава", рекао је владика Максим.
Шта Ви мислите о овоме?