Izlozba vladika atanasije4.jpg

У Културном центру је поводом друге године од упокојења владике Атанасија, која се обиљежава од 9. до 11. марта, отворена изложба архивске грађе под називом "Архива и библиотека епископа Атанасија Јевтића 1938-2021".

Ова изложба је плод рада Архива Српске православне цркве, Епархије захумско-херцеговачке и приморске, Народне библиотеке Србије, а што се тиче ауторства то су директор Архива Српске православне цркве Радован Пилиповић, јеромонах Теофил Петровић настојатељ и игуман манастира Дужи и дугогодишњи сабрат манастира Тврдош, ђакон Ненад Идризовић из Београда и Немања Калезић начелник Одељења обавезног примерка Народне библиотеке у Београду.

Директор Архива Српске православне цркве Радован Пилиповић је истакао да ова изложба показује писану заоставштину једне велике личности која је била у Херцеговини у најтежем времену за српски народ крајем 20. и почетком 21. вијека.

"Ријеч је о личности која није само епископ захумско-херцеговачки и приморски већ припада генерацији српских богослова који су изнијели ренесансу светоочанског предања. Он је био архијереј, богослов, човјек који се бавио теологијом на један практичан начин кроз живот. Његово бављење теологијом није било теоретско, већ је ту било више сегмената академско, али прије свега пастирско. Сви овдје знају ко је био владика Атанасије и нама је био задатак да кроз његову архивску грађу која је остала иза њега као и кроз његову библиотеку покажемо интелектуално интересовање које је имао према писаној ријечи и све оно што архивска документа говоре у смислу његовог друштвеног усмјерења. Отаџбински рат је од цркве захтјевао једну велику друштвену одговорност и хвала Богу што је наша црква имала таквог архијереја као што је био епископ Атанасије", објаснио је Пилиповић.

Izlozba vladika atanasije5.jpg

Начелник Одељења обавезног примерка Народне библиотеке у Београду Немања Калезић је рекао да од јуна прошле године покушавају да систематизују велику писану заоставштину владике Атанасије, а један од плодова тог рада је и ова изложба.

"Изложба се састоји од 31 табле на којима је представљена архива владике Атанасија, а експонатима смо жељели да приближимо библиотеку. У двадесетогодишњем искуству сређивања библиотека никад нисмо наишли на библиотеку која је била више кориштена. Преко 17.000 књига колико је бројила библиотека владике Атанасија видјели смо сигурно да је преко 12.000 књига интензивно кориштено. Види се фантастична ерудиција и жеља за знањем и било је тешко одабрати материјал и има још доста докумената. Требаће године да се све ово катализује и систематизује до краја", казао је Калезић.

Izlozba vladika atanasije3.jpg

Градоначелник Требиња Мирко Ћурић је поздрављављајући све присутне нагласио је да смо владику бесмртног имена доживљавали као највеће дијете међу дјецом.

"Тешко је говорити о некоме ко је био све свом народу, духовни отац, пастир, пријатељ, учитељ, сабрат, неко ко се даноноћно молио за своје Херцеговце посебно онда када је било најтеже. Хецеговина је живјела и доживјела с својим владиком васкрс, а народ је уз себе имао човјека онаквог само каквог је само могао да се замисли. Његова архива и библиотека обилује изузетном грађом велике вриједности, а то је само мали дио онога што нам је оставио владика Атанасије. Желим да се захвалим свима који су учествујете у очувању архиве и библиотеке нашег владике и зато што сте на себе преузели тај велики, сложен, али важан задатак. Град Требиње вам стоји за све врсте помоћи, а све с циљем да сачувамо оно што је наш драги владика биљежио, скупљао и чувао деценијама уназад", рекао је Ћурић.

Посјетиоци ће ову изложбу моћи да погледају у наредних 15 дана.

Izlozba vladika atanasije2.jpg

Izlozba vladika atanasije1.jpg