Страница Climate Central прави мапе које показују који дијелови свијета би могли да се нађу у опасности због пораста нивоа мора на основу поузданих података о климатским промјенама. Док се загађење не смањује, планета постаје све топлија, а поларне ледене санте се топе – већ 2030. би свијет могао да изгледа много другачије.
Наравно, постоји много варијабли у игри и много тога може да се промијени до 2030. Могли бисмо да изградимо одбрану од поплава, прилагодимо градове и, у идеалном случају, власти би коначно могле да предузму озбиљне мјере како би зауставиле климатску кризу, наводи Тиме Оут. Али ако се ништа од тога не догоди, неки од градова би се могли наћи у потпуности (или великим дијелом) под водом за мање од једне деценије.
Мајами, САД
Ниво мора у Мајамију расте узнемирујућом брзином и не само да пријети штетом на градској инфраструктури већ доводи до поплава које загађују питку воду и тако додатно пријети становницима. Осим хитног одговора на заустављање климатских промјена, Мајами ће морати да предузме и конкретније кораке како би се спасао од „потонућа“: мораће да ојача своју базу и подигне одређене структуре изнад нивоа воде, преносу Пун куфер.
Бангкок, Тајланд
Бангкок је изграђен на врло меканом глиненом тлу које је склоно поплавама. Истраживања су показала да ово познато туристичко мјесто сваке године тоне око два до три центиметра – брже него други слични градови на обалама. Према студији из 2020. године, Бангкок је први у реду градова који ће доживјети велике посљедице глобалног загријавања. Стручњаци предвиђају да ће Бангкок спирално пропадати с малим изгледима за опоравак.
Амстердам, Холандија
Холандски стручњаци за питања превенција поплава су развили напредни систем насипа, брана и других баријера који воду држе даље од инфраструктуре и становништва. Упркос томе присиљени су помно пратити и надограђивати системе како би спријечили катастрофалне посљедице. Многи тврде да је опасност неизбјежна због континуираног тоњења земље као посљедице климатских промјена.
Басра, Ирак
Басра је главни лучки град у Ираку који је смјештен уз снажну и широку ријеку Шат ел-Араб која се улива у Персијски залив. Научници предвиђају да би овај сиромашан арапски град могао бити дјелимично или потпуно потопљен у сљедећих десет година.
Џорџтаун, Гвајана
Када су у питању подручја која би могла ускоро потонути због посљедица глобалног загријевања, Кариби се налазе на врху попису. Највише се говори о главном граду Гвајане који је смјештен на ушћу ријеке Демерара у Атлантски океан. Џорџтаун се вијековима бранио од олуја и других временских неприлика гигантским зидом дугим 450 километара. Ситуација је таква да земља мора знатно ојачати тај зид како би средишња подручја града држали даље од големе штете.
Хо Ши Мин, Вијетнам
Поплаве и тропске олује пријете делу Хо Ши Мина уз делту Меконга, а научници предвиђају да ће источни дијелови око ријеке ускоро бити непогодни за живот. Мочварна подручја Тху Тхиема посебно су угрожена, а стручњаци истичу да би могли завршити под водом и прије 2030. године.
Колката, Индија
Главном граду индијске државе пријети природна катастрофа. Колката би због великих поплава могла дјелимично потонути до 2030. године. Нажалост, ријеч је о врло сиромашном дијелу свијета којем недостаје одговарајућа финансијска иницијатива да би се очувао традиционални начин живота на овом простору.
Њу Орлеанс, САД
Њу Орлеанс, заједно са својом богатом историјом и разноликом културом, тоне једном од најбржих стопа на свијету. Насина студија из 2016. године открила је да би цијели град могао бити потопљен до краја овог вијека. Њу Орлеанс је у 18. вијеку био у потпуности изван нивоа мора, стотинак година касније пет посто је било потопљено, док је тај број данас нарастао на 50 посто. Непожељној ситуацији доприноси географски положај, али и људска активност укључујући бушење због потраге за нафтом и природним гасом.
Венеција, Италија
Предивна Венеција сваке године тоне око два милиметра те се суочава с великим поплавама које штете граду и његовим становницима. Чак 90 посто овог италијанског града било је потопљено 2019. године, а штетну ситуацију додатно је погоршала обалска ерозија и црпљење подземних вода. Иако је град начинио неколико важних корака – укључујући и пројекат подизања бране против поплава по имену Мосе, учинци климатских промјена у порасту нивоа мора изискују стални надзор и још више заштитних мјера.
Шта Ви мислите о овоме?