Требињска Индустија алата, једно од малобројних предузећа у региону које је опстало у металопреради, и даље држи корак на свјетском тржишту.
Више од 95 процената произведених алата извози на инострано тржиште.
Изборили су се са свим недаћама, али не могу да ријеше проблем недостатка младих квалификованих радника.
Млади неће за машину и индустријске плате које су испод 1.000 марака.
Драган Куљић који 40 година другује са машином наставиће и када оде у пензију јер посла има.
Производњу држе радници који радно искуство мјере деценијама. Због ниских примања и мале пензије, Љубомир Јеврић продужио је радни ангажман.
Запослено је око 400 радника, а плате зависе од учинка. За то вријеме, велики број производних машина стоји, а конкурс за пријем нових радника стално је отворен.
По потреби, на машинама су ангажовани и инжењери.
У управи кажу да проблем радне снаге дијеле са другим браншама. Упркос свим потешкоћама, алати стижу до ино купаца.
До сада је уговорена производња у вриједности од скоро шест милиона марака.
Послије 30 година Индустрија алата изишла је из "ропства" старих дуговања, радни стаж повезан је свим радницима.
- Имали смо 15-ак година тај вакуум, неријешен приватизациони уговор, хипотеке над имовином, нисмо могли да улажемо у опрему и услове рада. Сада су се створиле неке нове могућности - изјавила је директор СЛ Индустрија алата Требиње Јованка Уљаревић.
А то су, каже Уљаревићева, нове инвестиције и набавка процесне опреме. Све ће зависити од кретања цијена увозног репроматеријала, који је поскупио више од 40 одсто, цијене струје и других улазних компоненти.
Очекују и бољу корелацију са надлежним институцијама, како би били смањени намети на производњу, а новац преусмјерен за радничка примања.
Шта Ви мислите о овоме?