Како млади да ријеше стамбено питање? Без сигурног посла нема "кредитног ропства" од 25 година

Пут до сопственог стана за младе у Републици Српској пун је препрека. Прва у низу је како наћи новац? Кредит је опција, али под условом да имате сигуран посао. А статистика каже да чак 60 одсто популације старости до 30 година у БиХ нема стално запослење. И тако се млади нађу у вртлогу проблема баш у тренутку када желе да се осамостале и заснују породицу.

И када би подигли кредит опет не могу да купе некретнину, јер су драстично скочиле цијене, каже нам Милица из Бијељине. Даље прича да је боравила у Њемачкој гдје су, каже цијене хране и животних потрепштина јефтиније него у Републици Српској. “Тако да не знам шта да кажем стварно, једино да се сви селимо из ове државе.”, додаје Милица. Да су плате ниске и недовољне за живот, потврђују и млади које смо анкетирали на улицама Добоја.

Ниска мјесечна примања уколико раде, уговори на одређено и високе каматне стопе су нешто против чега се младост не може борити, зато свака друга млада особа у БиХ живи са родитељима. Марко Ристић, активиста организације “Визија младих” из Бијељине пак оцјењује да је потребан огроман новац у данашњим условима да би неко млад купио некретнину.

Ристић наводи да то захтјева много одрицања, те да су цијене квадрата отишле у висине до чак 3.000 КМ. “Некретнина је постала инвестиција, цијене кирија су све веће и веће и мислим да се зато млади не одлучују на то потпуно осамостаљивање.”, додаје.

Са социолошког аспекта, потребно је много храбрости и одважности да би се млади одлучили на задужење и дошли до свог крова над главом, оцјењује у изјави за БН социолог Станислав Томић.

Интересовање младих брачних парова за куповину станова ове године је мање него прошлих, кажу из Агенције за некретнине. “Имамо младе брачне парове који траже станове са двије спаваће собе. Углавном то иде преко ИРБ кредита. Изузев код оних код којих су родитељи у могућности да им обезбиједе стамбено питање.”, каже у изјави за БН Јована Деспотовић, власник Агенције за некретнине.

Економиста Миленко Станић, констатује да су цијене некретнина отишле до ненормалних висина и граница, али и то да се каматне стопе на кредите повећавају, док се истовремено дешава пад реалних плата. “Што значи да би се рјешавало стамбено питање младих неопходна је јача подршка друштвене заједнице.”, оцјењује Станић.

Стамбени кредити ИРБ-а чине око 40% укупних зајмова који су у ове сврхе одобрени у Републици Српској, а услови су: „Кад је ријеч о групи младих брачних парова неопходно је да су клијенти у брачној заједници и да у тренутку подношења захтјева за стамбени кредит немају напуњених 30 година старости. За наведену групу корисника Инвестиционо-развојна банка Републике Српске дефинисала је максималну каматну стопу која износи 3%.“

Међутим, старосна доб ступања у брак помјерена је на 32 године, подаци су Републичког завода за статистику. Економиста Милош Грујић, наводи да је потребно да се размишља о помјерању старосних граница за одређене групе или да се одређеним програмима прошире групе корисника. Прошле године 199 младих брачних парова у Српској добило је кредит ИРБ-а, који ће враћати наредних 25 година. Похвално, али недовољно оцјењује струка.

“Могли би по узору на развијеније земље да размислимо о формирању одређених стамбених фондова и јачању рубних или руралних подручја да задржимо младе на селу. Један од интересантнијих примјера је Хрватска. Имали су стамбени фонд којим су покушали да субвенционишу младе људе и до сада је изграђено 8.000 стамбених јединица на тај начин.”

Ипак, цијене некретнина су порасле, па чак ни ове мјере нису дале очекиване резултате, додаје Грујић. Зато је право рјешење створити привредни амбијент у коме ће млади имати стабилан посао, а са њим лакше долази и рјешавање стамбеног питања.