У Народној библиотеци читалачкој публици представљена је књига "Вила са Кошара" Невена Милаковића из Бара. Поезија овог аутора је разноврсна јер не садржи само родољубиве, већ и духовне, љубавне, кафанске, пригодне, завичајне пјесме, а књига "Вила са Кошара" је збирка родољубиве поезије која садржи 100 родољубивих пјесама.
Након промоције књига у Београду, Бањалуци, Бијељини, Зворнику... аутор је дошао на југ Републике Српске да промовише своју књигу и каже на који је начин она настала.
Многи не знају ко је аутор пјесме "Вила са Кошара", сматрају да је она народна, а Невен Милаковић каже да не би желио да буде лажно скроман.
"Мене искрено радује што људи мисле да је то народна пјесма. Све народне пјесме које су остале и опстале неко је написао. Има ли веће части и признања него кад ваша пјесма постане народна и пјева се након ваше смрти, а ја сам сигуран у то. Пјесма је настала прије 12 година на један чудан начин, а на промоцији нисам могао да вјерујем својим очима кад сам видио човјека Ненада Станића коме сам посветио пјесму. Он је мене позвао, био је у неком стању узнемирености и рекао ми да је видио вилу, да он то не умије да напише и то морам да напишем", рекао је Милаковић.
Чудно, али према Милаковићевим ријечима, Станић је пренио та осјећања на њега и он је за пет минута написао пјесму.
"Има пјесама које сам писао по тридесет година, тренутака које су пресудно утицали на мене да напишем. Мене као вјерника и Србина, као дијете, прочитао сам исповијест човјека који је побјегао са јаме. Он је свједочио о дјечаку коме је око висило на једној жилици и који је био у самртном ропцу. Он је непрестано говорио: 'Не брини мајко, ништа ме не боли'. Тада сам као дијете почео да размишљам, али тек након 40 година сам се се пробудио, упалио свјетло и почео да тражим оловку. Сјећам се тога као да је јуче било и жена ме је чудно гледала. Отишао сам у другу собу и оловком написао пјесму која је врло компликована, јер је поема. Ујутро кад сам се пробудио, био сам у чуду кад сам видио шта сам написао и видио сам да многе ствари нису моје као и вила, јер је то нешто изнад нас. Једниом ријечју то дође", јасан је Милаковић.
Говорећи о повратним информацијама људи који долазе на промоцију књиге, каже да нема већег признања и сатисфакције него кад се види да пола сале плаче.
"Не треба књижевна критика јер ако сте успјели да дођете до нечије душе и емоција онда је то добра поезија. Ја сам врло једноставан, а овако је било на свим промоцијама", поручио је Милаковић.
Промоција књиге почела је са спотом за песму „Вила са Кошара”, чији је сценариста и редитељ Данило Пашкван. Аутор је вечерас прочитао своју поему о Јасеновцу, затим пјесме "Свети Вукашин, клепачки, јасеновачки", "Видовданска исповијест", "Опомена", "Принцип", "Рапорт генералу", "Ламент над гором" и "Руски витез" коју је посветио руској браћи која су гинула за српске земље.
Шта Ви мислите о овоме?