Oтворена изложба радова "Аскурђела и њени дарови" Јелене Глоговац Савић

У Музеју Херцеговине је у оквиру циклуса "Херцеговачки сликари" отворена изложба радова "Аскурђела и њени дарови" Јелене Глоговац Савић.

Изложба, која је десета самостална изложба ове Херцеговке, настала је као резултат тражења везе са природом и насљеђем жене у поднебљу у којем живимо.

Узимајући мотив Херцеговине као колористичку представу живог и плодног и мотив жене као водиље кроз све вијекове, Јелена Глоговац Савић у својих 20 сликарских радова симболички укорјењује женске ликове из прошлости и предања у ванвременско постојање.

Према ријечима Јелене Глоговац Савић, жена Аскурђела је наша прамајка и она је оставила традицију, вјеру, сујевјерје, обичаје и фине моменте да се жене називају женом

"Наша дивна Херцеговина се провлачи кроз све ове слике једног дивног пејзажа. Ја сам по природи оптимиста и дневни живот није онај који ми живимо. Наш унутрашњи живот је много битан и углавном је онакав какав га себи направимо. Задовољство и промишљање о животу и само о финим и срећним стварима јесу носиоци ове изложбе. У сваком дану свако од нас има тешких тренутака и проживи их, али идемо и живимо даље. Ова изложба је у ствари ода животу", рекла је Савић-Глоговац.

Слике акрил на платну су мало веће од формата на које смо навикли код ове сликарке (1,20x1,00 или 1,00x1,80). Осим модерног сликарства који је по свом опису експресионизам, Јелена Савић Глоговац доста дуго се бави традиционалним иконописом.

"То је један дуализам који се налази у мени, иконопис је нешто што има другачији избор, али исто тако топлу и лијепу енергију. Он се ради доста мирно и полако, а треба времена. Ово сликарство је експресивно и слика може да изађе у даху за неколико сати, а некад неке слике остану окренуте зиду данима док им се не ријеши судбина", јасна је Савић-Глоговац.

Предговор за каталог дала је кустосТамара Рајковић историчар умјетности која је написала да је у овом циклусу изразит осјећај топлине, спокојства, што је нарочито постигнуто колористичким богатством и љепотом.

"У Јелениним природним сценографијама смјештене су виле, богиње, русалке, ријеке, ждралови, овнови...У средишту је жена. То је сликарство симболизма у коме старо и ново долазе на исту тачку. Уједно је и сликарство звука, јер преовладавају музички симболи (звона, двојнице, гусле....) чије мелодије готово да можемо чути, а које нам преносе човјеково древно искуство садржано и скривено у митовима", истакла је Рајковић.