Музеј Херцеговине наставиће са археолошким истраживањима у дворишту ове установе, гдје су раније откривени старији темељи и утврђење старог града Требиња из средњовјековног, а могуће и из ранијег периода.
На подручју источне Херцеговине налази се највише културно-историјског насљеђа у БиХ, што потврђује континуитет живљења српског народа на овим просторима вијековима уназад, изјавила је Срни директор Музеја Херцеговине у Требињу Ивана Грујић.
"У источној Херцеговини највише је културно-историјског насљеђа у БиХ - споменика, мрамора који имају натписе писане ћириличним писмом, украсе. Ту је и највише и некропола са стећцима, утврђења и других локалитета и налаза од праисторије, преко Антике до периода турске и аустроугараске окупације ових простора", навела је Грујићева.
Она је указала на велики значај Музеја Херцеговине у Требињу за очување тог блага.
"Да не постоји овај музеј, већина тог културно-историјског блага не би била сачувана и доступна јавности, гдје домаће становништво и туристи могу много да сазнају о тим значајним темама", рекла је Грујићева, поводом седам деценија Музеја Херцеговине Требиње.
МЕЂУ НАЈВРЕДНИЈИМ ПЛОЧА ЖУПАНА ГРДА, ПРСТЕН ДРАГА ПЕРОВИЋА
Kао један од највреднијих експоната Музеја Херцеговине Требиње она је навела надгробну плочу жупана Грда из 12. вијека, која свједочи о континуитету владавине српских жупана овим подручјем од седмог и осмог до 12. вијека, након чега овим крајевима влада династија Немањића, а потом и остале српске властелинске династије.
"Из тог периода имамо тај натпис у коме се каже да за вријеме великог кнеза Михаила, влада жупан Грд требињски. Тако да се име града Требиња на споменицима у истом облику појављује још од 12. вијека до данас, што је куриозитет за сваки град", истакла је Грујићева.
У Музеју се чува и прстен чувеног љекара, рођеног Требињца, Драга Перовића, који је Факултет медицинских наука завршио у Бечу и као најбољи студент и први странац добио орден и прстен са 12 дијаманата, које му је 1912. године лично уручио цар Франц Јозеф Први, навела је Грујићева и додала да је важан експонат и изузено риједак налаз - стаклена чаша сачувана у цјелости из 14. вијека, пронађена испод једног стећка са натписом једне монахиње.
У ПЛАНУ НАСТАВАK АРХЕОЛОШKИХ ИСТРАЖИВАЊА И АТРАKТИВНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА НАСЉЕЂА
Kада је ријеч о плановима, Грујићева је најавила да ће Музеј Херцеговине наставити са археолошким истраживањима у дворишту ове установе, гдје су раније откривени старији темељи и утврђење старог града Требиња из средњовјековног, а могуће и из ранијег периода, како би тај простор ревитализовали и смјестили сталну археолошку поставку међу те архитектонске остатке.
"Тиме бисмо добили атрактивну презентацију тог археолошког насљеђа, јер би посјетиоци могли, пролазећи кроз зидине тог старијег утврђења и палате испод зграде музеја, да се упознају са ранијим периодима, евентуално од праисторије, антике, средњег вијека, турског и аустроугарског периода и да стекну утисак о континуитету живљења на простору Херцеговине", појаснила је Грујићева.
Она је напоменула да су за то неопходна знатна материјална средства и улагања државе у наредном периоду.
ДУЧИЋ 1935. ПОСЛАО ПРВУ ЗБИРKУ ЗА БУДУЋИ МУЗЕЈ
Грујићева је навела да је Музеј Херцеговине од свог оснивања комплексног типа, као један од ријетких те врсте у БиХ, уз Земаљски музеј у Сарајеву.
Подједнако су се, појашњава Грујићева, развијале све његове збирке - Историјска, Археолошка, Етнолошка, Збирка Јована Дучића, као и Умјетничка која садржи бројне легате херцеговачких сликара, међу којима су истакнути Бранко и Милена Шотра, Мирко Kујачић и Милорад Ћоровић, који је основао требињску Ликовну академију, као и Атанасије Поповић који је завршио Ликовну академију у Бечу.
Природњачка збирка, нагласила је она, чува природне знаменитости тог краја са сталном поставком слива ријеке Требишњице, као најдуже понорнице у Европи и са ендемским врстама и експонатом човјечије рибице, као изузетно ријетке врсте која и даље живи у херцеговачким пећинама, а чији се живот може пратити на појединим мјестима на којима су постављене камере.
Грујићева је подсјетила да је Музеј Херцеговине у Требињу основан 1952. године, а да је идеја о његовом формирању потекла још 20-их година 20. вијека, када је херцеговачки пјесник Јован Дучић са виђенијим Требињцима правио планове о изградњи посебне зграде за музеј и библиотеку, заједно са позоришном салом.
"Дучић је 1935. године послао и прву збирку за будући музеј, у коме се и данас чува, а састоји се од више од 100 експоната са подручја Римског царства из периода од првог до четвртог вијека", истакла је Грујићева.
Шта Ви мислите о овоме?