Сретење Господње је празник од суштинске важности за хришћанство. Тада се догодио први сусрет Исуса Христа са људима. По том свом карактеру овај празник је добио своје име. Слави се на 40 дана од Божића. Српска православна црква слави овај празник 15. фебруара.
По Мојсијевом закону, жена се након порођаја сматрала нечистом четрдесет дана. Послије тога морала је да оде у храм и принесе жртву. За богатије то је било једно јагње од годину дана, а за сиромашније двије грлице или два голуба. Сматрало се да се тако жена очистила од гријеха.
Првенац, како рода људског или од стоке, морао се посветити Богу. За мушку дјецу морао се дати откуп од пет сикала сребра. За Исуса, као првенца, није дат откуп, јер је он дао себе у откуп за сав људски род, а цијелог свог живота на земљи био је посвећен Богу.
Богородицу је у храм увео првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он је одвео Дјеву Марију не на мјесто за жене, него на мјесто за дјевојке у храму.
У храму је био побожни старац Симеун, који је живио у Јерусалиму, и коме је Бог обећао да неће умријети док не види свога Спаситеља. Старац је у Исусу познао обећаног Месију, благословио га и захвалио Богу што му је омогућио да види Спаситеља.
Том приликом старац је и Марији прорекао тешке тренутке у животу, све због њеног сина: "Гле овај лежи (сада као мали) да многе (силне) обори и подигне у Израиљу; а и да буде знак против кога ће се говорити. Α и теби самој прошће нож душу, да се (тако) открију мисли многих срдаца" (Лк 2,34-35).
Због овог догађаја, то јест сретења малог Исуса са праведним Симеоном, и сам дан се зове Сретење, а од тада се Симеон назива Богопримац.
Овом догађају присуствовала је и Ана, кћи Фануилова, која је присуствовала Сретењу Господњем, и потом објавила становницима Јерусалима да је "коначно стигао онај који је одавно најављиван и очекиван".
Предање каже да су првом уласку Исуса Христа у храм у Јерусалиму присуствовали и фарисеји и о томе обавијестили цара Ирода. Увјерен да је то нови јеврејски цар, како су најавили пророци са истока, цар Ирод је наредио да се Исус убије, послије чега је поубијано 14.000 мушких беба његовог узраста.
Захваљујући упозорењу анђела божијег, Богородица је са малим Исусом отишла у Мисир и тако га спасила.
На овај дан ништа се не ради
Према канону СПЦ, сврстан је у ред Господњих, али и Богородичиних празника.
У нашем народу постоји вјеровање да се на Сретење срећу зима и љето. Ако на Сретење осване сунчан дан, а медвједи уплашени од сопствене сијенке врате се у зимски сан, вјерује се да ће зима потрајати још шест недјеља.
Од Сретења, дани почну дужати, а ноћи крачати, те стога сељаци кажу: "Сретење обретење".
Још се вјерује да се тога дана срећу зима и љето и пријекорно се поздрављају: "Ти мени дајеш голе и босе људе, а ја теби обучене" - казује зима љету, а љето одговара: "Истина, али се мени много више радују него теби".
Од овог дана више не може бити онакве студени као прије тога.
Врапци до Сретења бирају своје невјесте, а на тај дан се вјенчавају и тада су најгласнији и најбучнији.
Дјевојке добро гледају кога ће првог ујутро срести, јер ће и младожења бити исти такав по души и изгледу.
Дан Сретења 1804. године пресудан је за историју српског народа, јер је тог дана Крађорђе Петровић подигао у Орашцу Први српски устанак.
На Сретење 1835. године у Крагујевцу је проглашен и први устав кнежевине Србије, познат као Сретењски устав, а Србија на овај дан слави Дан државности.
Шта Ви мислите о овоме?