У Народној кухињи у Требињу, која дјелује при Епархији захумско-херцеговачкој и приморској и финансира се највише издвајањима из буџета Градске управе, у посљедњих годину дана је повећан број донација, иако се број од осамдесетак корисника већ дуже вријеме није мијењао.
Запосленици кухиње кажу да су и сами очекивали повећан број корисника, с обзиром на економску кризу, али се то није десило због низа различитих околности, међу којим је радна ангажованост појединих корисника који су иоле радно способни, а нашли су барем и повремене послове, док неки и одселе, што се опет надомјести бројем новопридошлих.
Кувар у Народној кухињи Гојко Бокић каже да се годинама ради по устаљеној пракси у којој се за све оне који су у стању социјалне потребе сваког радног дана обезбиједи један кувани оброк, док се током викенда корисници снабдијевају сувим оброком.
"Сада нам је, додуше, доста лакше припремити храну, јер смо, у сарадњи са Црвеним крстом, од Владе Републике Српске добили један велики савремени шпорет, док је Организација 'Срби за Србе' обезбиједила други, тако да смо старе шпорете, којим би често отказивала кола, једном није ни пекара радила, сада замијенили новим, на којим колегиница и ја пуно брже скувамо и испечемо потребне намирнице, јер смо прије неколико дана добили и нову пекару, намјенски за грил печење", каже Бокић.
Највише су, како додаје, захвални Удружењу "Свети Вукашин", од кога су у задње вријеме добили велику количину намирница, јер оно што они добију у храни углавном прослиједе Народној кухињи, уколико сами не пакују посебне пригодне пакете за велике хришћанске празнике.
Велики дио донатора се обрати Удружењу "Свети Вукашин", неки дођу директно у Народну кухињу, али све са циљем да се помогне онима којима је то потребно.
"Људи се ваљда у тежим временима више и солидаришу, па нам се, откако је криза, чешће јављају да свој вишак хране подијеле са онима који је немају довољно, тако да смо током јануара добијали велике количине свјеже и квалитетне хране након што домаћинима прођу крсне славе, па све оно што остане, а познато је да Срби за славе спремају свега у изобиљу - они то не желе бацити, већ донесу код нас и ми све подијелимо, како би се још свјеже потрошило", додаје Бокић.
Каже да велики број домаћина из околних села и приградских насеља, када спремају зимницу и кољу пастрву, један дио свјежег меса донесу и у Народну кухињу, због напретка куће, јер се то у Херцеговини одвајкада његовало.
Због тога, како кажу у Народној кухињи, а то је потврда и из Центра за социјални рад Требиње и градских власти, у овом граду нема гладних и бескућника, па се чак и они који немају сталну адресу пребивалишта у Требињу смјесте у топле просторије и обезбиједи им се храна.
"Ми смо имали низ случајева из различитих крајева Босне, али и региона, да по десетак дана у нашој кухињи хранимо та такозвана лица у лутању, а њих саме као такве идентификује Центар за социјални рад или нека друга служба која их препоручи нама, па се дешавало низ пута да им се обезбиједе и привремена документа, Центар их смјести у апартмане и за оброке препоручи нама, а неки једноставно дођу код нас и кажу нам да су у Требињу у пролазу, али су гладни и моле да им дамо да поједу било шта, што ми никада нисмо одбили", наставља даље Бокић.
Центар за социјални рад у Требињу, према споразуму са Епархијом, има обавезу да утврди спискове корисника Народне кухиње два пута годишње, обави ревизију и ажурира спискове, а корисници су углавном старији и немоћни.
За оне који су покретни храна се издаје на шалтеру кухиње, а онима који не могу да дођу запосленици Народне кухиње разносе храну у ужем дијелу града, док активисти Црвеног крста и запослени у Центру за социјални рад дијеле храну доставним возилима на периферији, а у вријеме великих црквених празника и викендима, када кухиња не ради, њени штићеници добијају конзервисану храну и хљеб, како би имали оброке до понедјељка.
Шта Ви мислите о овоме?