Predrag damjanovic promocija trebinje1.jpg

У Музеју Херцеговина приказан је документарни филм „Страдање и васкрс Маријупоља“ ратног репортера, политиколога и новинара портала Ин4 Игора Дамјановића.

Филм који траје 100 минута говори о разарањима, патњи и страдању руског становништва на подручју тог града и обнови након ослобођења.

"Гледаоци су могли да виде причу о Маријупољу који је прије рата имао 500.000 становника, а ово је град највећих битака, разарања и страдања од Другог свјетског рата. У филму сам желио да покажем објективну слику о овом граду, слику у којој највећу мјеру представљају свједочења цивила. То су људи који су прошли сво то страдање и увертиру о догађајима како су се ствари одвијале од 2014. године од државног удара у Кијеву па све даље до трагичног 24. фебруара. То је свједочанство људи, приказани су најинтересантнији моменти борбе у априлу мјесецу када сам тамо био први пут до љетног периода, јесени када је почела обнова града. Најтеже је падало цивилима што војници 'Азова' и неких других јединица украјинске војске нису водили рачуна о страдању цивила", каже Дамјановић.

Најтеже му је било кад је први пут био у првој групи страних новинара којима је било дозвољен улазак у Херсонску и Запорошку област. Тада је осјећао нелагоду, непријатност, али се касније саживио са свим што се дешавало. Част му је што му се указала прилика што ће бити непосредни свједок историјских дешавања.

Дамјановић је 18. фебруара отишао у Русију због споменика руско-црногорског пријатељства који је изливен у околини Москве и још се налази у Русији и тражи се могућност како да се пребаци до Црне Горе.

"Нисам очекивао да ће доћи до рата, али када се указала прилика да освојим вјештину ратног извјештача нисам се двоумио ниједног тренутка", истакао је Дамјановић.

Predrag damjanovic promocija trebinje2.jpg

Требиње је одабрао за премијеру филма ван Црне Горе (до сада је филм приказан у Подгорици, Беране) на наговор својих пријатеља из "Михољског збора", а 2016. године у Музеј Херцеговине је довео туристе из Одесе.

"То су људи који нису уопште причали украјински него руски језик, али њихови ставови тада су већ били обојени великом нетрпељивошћу, а сада је већ мислим прерасла у мржњу према Русији. Они су вјеровали да је за све проблеме Украјине крива Русија, а да није крива неискрена политика запада и ЕУ. Сви су били убијеђени да Украјина није постала дио ЕУ због тога што је по њиховом мишљењу Русија изазвала рат у Донбасу", истакао је Дамјановић.

Према ријечима Дамјановића, кампања мржње у Црној Гори коју је активно већ 25 година проводио Мило Ђукановић према српском корпусу дала је слабије резултате од ширења мржње у Украјини према Русији.

"Ово је далеко ефикаснија мржња од 2014. до 2022. године. Ја сам урадио документарни филм због чега је избио рат између Украјине и Русије и ту сам дао анализу, а промјена свијести је учињена жестоком пропагандом, али истовремено и терором. Микс терора и пропаганде учинио је своје, а да није у великој мјери Ђукановић то урадио види се по величанственим литијама које су биле прије три године у Црној Гори", казао је Дамјановић.

Дамјановић је имао прилику да гледа како ратују Чечени, борци специјалне јединице Ахмат који су показали своју неустрашивост.

"Видио сам њихов витешки однос према рату. Имао сам прилику да видим када им је пришла једна породица и захвалила им се што су заштитили њихову кћерку, а и становништво је причало да су се према њима односили витешки. То су борци за примјер и по храбрости и по витешким вриједностима", нагласио је Дамјановић.

Добитник је награде Удружења новинара Црне Горе, као и награде Удружења новинара Русије за објективно извјештавање, такође је уредник и извјештач на Телеграм каналу „Рат уживо“.

Другачије не могу. То што видим, јер су наши људи затрпани са двије стране, једна је пропаганда плаћена западним средствима, а са друге стране имамо романтичан доживљај Русије. Ја као своју дужност видим да прикажем данашњу Русију каква јесте са свим својим врлинама и манама, а не неком епском идеализацијом", завршио је Дамјановић.

Организатор пројекције је било Удружење "Михољски збор".