Отворена изложба поводом 70 година Музеја Херцеговине

У Музеју Херцеговине отворена је изложба ,,70 година Музеја Херцеговине у Требињу – 70 изабраних предмета из збирки музејаˮ поводом обиљежавања 70 година од оснивања ове установе, коју чине одабрани, дијелом најрепрезентативнији експонати, од којих поједини нису излагани до сада.

На изложби је представљен развој и формирање збирки Музеја Херцеговине у Требињу од 1952. године, када је основан као Завичајни музеј Требиње, па све до данашњих дана, када има статус матичне музејске установе за простор источне и старе Херцеговине.

Према ријечима директора Музеја Херцеговине Иване Грујић, изложбом су обухваћена сва одјељења Музеја Херцеговине у Требињу – археолошко, етнолошко, природњачко, историјско, одјељење историје умјетности, одјељење за библиотечку и издавачку дјелатност и одјељење за образовно-педагошки и пропагандни рад, а аутори текстова и поставке изложбе су кустоси Музеја.

"Премијерно је приказана фибула из касног античког периода која је пронађена прије двије године у Гомиљанима као и минђуша са позлатом из Љубиња са археолошке поставке. Из историјске поставке ту је 'Октоих' који је поклонио Вук Караџић са посветом Нићифору Дучићу. Из етнолошке поставке је дијамантски прстен са дванаест дијаманата Требињца Драга Перовића којег је добио 1912. године лично од аустроугарског цара Франца Јозефа, јер је проглашен најбољим студентом медицине у Бечу. Из умјетничке збирке представљена је слика Шпира Боцарића коју је нашој установи поклонио Сафет Зец који је имао изложбу у  Музеју Херцеговине и на тај начин захвалио се на гостопримству сматрајући да наш Музеј треба да има врхунска дјела када је у питању ликовна умјетност. Ту је и цртеж Бете Вукановић - родна кућа Јована Дучића која је насликана 1968. године када је боравила у Требињу. Из Дучићеве збирке изложена је плоча на којој је урезано име Требиња и латинским бројевима исклесано 1935. година и иницијали Ј.Д., јер је Дучић те године послао прву збирку која се и данас налази у нашем музеју", рекла је Грујићева.

Према ријечима кустоса у Музеју Херцеговине Сима Радића, Требиње треба да буде поносно што је у њему Музеј.

"Ово је мјесто гдје се чува све оно што смо били и што јесмо. Захваљујући музеју сачувани су бројни предмети за етнолошки значај, умјетнички предмети, радови херцеговачких сликара, артефакти, археолошки налази са овог подручја и зато Музеј Херцеговине привлачи пажњу не само грађана Требиња, већ и свих посјетилаца у нашем граду", јасан је Радић.

Начелник Одјељења за културно насљеђе у Министарству просвјете и културе Републике Српске Милица Котур је рекла да је ово велики јубилеј за Требиње и Републику Српску.

"Музеј Херцеговине израстао је у један од најреспектабилнијих установа културе препознатљиву не само на подручју Херцеговине, већ и шире. Он је препознатљив по свом насљеђу, својим фундусима и богатством које баштини, а то је све оно што је овдје настајало. Историја и култура се слагала овдје вјековима и створила богатство које се ничим другим не може надокнадити", рекла  је Котур.

Предсједник Скупштине града Драгослав Бањак је истакао да дјелатност Музеја Херцеговине није само у чувању старина, већ она нуди релевантне моделе мишљења који су цивилизацијски овјерени и непревазиђени и погодни за рјешавање савремених друштвених односа.

"Развој музејске дјелатности у Требињу неизоставно је везан за пројекат Требиње-Град културе чији је утемељивач Јован Дучић. Овај дипломата и пјесник је прије читав вијек отпочео са скупљањем скулптура, умјетничких слика, рељефа и осталих старина из разних земаља и епоха са намјером њиховог систематског чувања, проучавања и излагања. У протеклих 70 година, Музеј Херцеговине је више него успјешно реализовао своју културолошку, образовну, а посљедњих деценија и своју туристичку функцију поставши тако истински баштиник историје традиционалне материјалне културе и народног знања као и промотер Требиња и регије", рекао је Бањак.