ljubinje.jpg

Међу бројним општинама Републике Српске Љубиње је једна од оних мањих, која полако одумире јер се, у односу на званични попис из 2013. године, од 2.595 становника тај број данас, судећи по свим показатељима, али и изјавама бројних Љубињаца и Љубињки, знатно смањио.

У Љубињу се у шали каже да су одавно названи Бермудским троуглом јер у овој општини готово и не саобраћа јавни превоз, осим линије Требиње - Љубиње, која је неколико пута требало да се угаси, штампа ту годинама не долази, а млади људи који одлазе на школовање у друге градове углавном се не враћају, пишу "Независне новине".

О лошој демографској ситуацији у Љубињу не постоје ни прецизни подаци, осим тужне слике да већ у предвечерњим сатима на љубињским улицама готово да никога нећете срести јер школе немају потребе за организовањем наставе у поподневној смјени, барем не средњошколско образовање, а у кафићима, који су некада врвјели од омладине, осим конобарице и евентуално још неког ријетког госта нема нико други.

У општинској управи кажу да покушавају промијенити ову изузетно лошу демографску слику, у којој и не постоје релевантни подаци колико је у прошлој години рођено дјеце јер се дјеца рађају и уписују углавном у Невесињу или Требињу, умрлих је било 41, с тим да поново не постоје подаци о онима који су умрли у болницама у окружењу и тај број је већи. Младих брачних парова је уписано 19, с тим да је 14 вјенчања било у Љубињу... Други су се вјенчавали од Београда до Требиња, али још имају љубињско пребивалиште.

Начелник општине Љубиње Стево Драпић признаје да муку мучи да задржи и средњу школу, основаца је све мање, а у љубињском породилишном одјељењу, гдје су се дјеца рађала још давних шездесетих година па све до рата, одавно нема дјечјег плача, док оне све рјеђе породиље одлазе у рађаонице у Невесињу и Требињу, гдје се малишани и уписују у књиге рођених.

"Сада идемо у неки програм да за младе брачне парове градимо једну стамбену зграду, гдје би општина сносила један дио потребних средстава, али не можемо наћи инвеститоре који се за то тешко одлучују када је Љубиње у питању", каже начелник Драпић.

Иако је Љубиње било можда и прва општина у Републици Српској која је нудила субвенције од 500 марака за сваки склопљени брак у овој општини, начелник Драпић је и сам свјестан да то данас није много и да младим људима за останак треба понудити много више.

"Све покушавамо, али мало тога ми можемо урадити са нашим скромним буџетом од око 2,7 милиона марака. Младим људима је првенствено потребно запослење, тако да смо сада покренули некадашњу текстилну индустрију, а покушавамо поново покренути и металску. Нудимо младим образованим људима приправнички стаж на годину дана па ако се покажу способним тражимо начине да их и задржимо, али је све то мало ако немамо системско рјешење, а оно је немогуће извести новцем којим располажемо", каже Драпић.

У Љубињу, тврде у општинској управи, нису без идеја и многи природни потенцијали остају неискориштени попут пројекта ваздушне бање "Банчићи" у истоименом селу, гдје од памтивијека живе стогодишњаци управо захваљујући чињеници да је у питању такав ваздух и уопште окружење у коме и листопадно дрвеће остаје и зими зелено, попут чудноватог храста у овом селу.

Испитивана су на територији ове општине и потенцијална налазишта руда, али је за све то потребан велики новац, а инвеститори избјегавају ово мјесто и због чињенице да је са свијетом повезано лошом инфраструктуром јер, осим недавно реконструисаног пута према Требињу, други путеви су у лошем стању, нарочито према сусједном Стоцу и даље према западу и граници с Европском унијом.

Драпић тврди да Република Српска ништа није урадила како би мале општине имале одређене бенефите, што је сасвим неопходно и што се, по његовом мишљењу, мора системски радити. Када би с те стране имали више средстава имали би, како додаје, и идеју како да Љубиње, у коме у вријеме Југославије није било незапослених, оживи и доживи нови процват.