kafa.jpg

Неконтролисани раст цијена се наставља, а посљења у низу поскупјела је кафа која сада по килограму кошта око 18 КМ, а прије само неколико дана плаћала се 16 КМ.

Момчило Бањац, директор компаније “Минеа” из Градишке, истиче да је тренутно тржиште крајње непредвидиво. Како каже, ситуација је таква да тренутно не могу предвидјети како ће се цијене даље кретати.

“Трудимо се да останемо на истој цијени на којој смо тренутно и да грађанима останемо повољни. Тржиште је стварно нестабилно, иако је цијена прије била у паду, сада видимо да она иде горе, не знамо како ће даље”, каже Бањац.

Да је кафа поскупјела, потврдио је и Дарио Бркић из фирме “Фабрика Цоффее”.

“Посљедња цијена кафе коју смо набавили била је виша за десет одсто”, казао је Бркић и додаје да ово није необично за овај период године, а да се цијене можда устабиле како улазимо у нову годину.

Исто потврђују из компаније “Еуровип” Читлук, гдје истичу да је уназад мјесец и по дана дошло до поскупљења.

“С почетком децембра већ су прерађивачи почели да дижу цијене због кретања на свјетском тржишту”, казали су из ове компаније.

Према њиховим ријечима, дуго су покушавали да задрже исту цијену своје кафе, али, како каже, на крају су били приморани да поскупе.

Како додају, примјетна је нестабилност тржишта, али они сами не могу утицати на то.

“Тешко је сада дати неку прогнозу”, истичу они и додају да су дошли до момената када су морали поскупљење пребацити на крајњег потрошача јер нису могли више да трпе.

Недељка Илић, извршна директорица Удружења грађана “Оаза” Требиње, казала је да су одређена поскупљења оправдана због самог тржишта, али опет поставља питање зашто се не прати тржиште када цијена на њему падне.

“Очекивано је ако цијена скочи на свјетском тржишту да ће поскупјети и наши домаћи произвођачи, али проблем настане када цијена опадне, а наша цијена остане иста”, казала је Илићева.

Према њеним ријечима, поменута поскупљења на крају, нажалост, падају на потрошача, а како истиче, сви смо ми заправо потрошачи.

“Нико не гледа крајњег потрошача и социјално-економску ситуацију у којој се он налази”, наглашава она.

Како додаје, ако ће произвођачи кафе пратити свјетско тржиште, које је свакако непредвидиво, треба да се прати у оба правца, а не треба да иде на штету крајњег потрошача.