Бројни студенти који су дипломирали на неким од високошколских установа у БиХ већ неколико мјесеци имају проблем да њихово факултетско знање буде признато у Хрватској и Словенији, јер су ове државе обуставиле редовну процедуру признавања бх. диплома.
Док из Хрватске поручују да су мјере пооштрене због тржишта рада у тој држави, из БиХ одговарају да је ово вјештачки проблем који мора бити ријешен јер довођење у питање диплома води у дипломатски скандал.
Све је почело, кажу надлежни у БиХ, средином 2022. године, када је Хрватска усвојила нови Закон о признавању и вредновању иноземних образовних квалификација, умјесто Закона о признавању истовриједности страних школских свједоџби и диплома, који је био на снази од 2004. године.
Из Агенције за високо образовање и осигурање квалитета БиХ (ХЕА) појашњавају да се новим законом другачије уређују начин и поступци вредновања међународних образовних квалификација у сврху приступа тржишту рада у Хрватској.
"Досадашње спровођење тзв. аутоматског управног поступка признавања иностраних високошколских квалификација је укинуто, те је уведено спровођење неуправног поступка вредновања иностраних високошколских квалификација на темељу којег Агенција за знаност и високо образовање (АЗВО) Републике Хрватске доноси неуправни акт - мишљење о иностраној високошколској квалификацији", казали су из ХЕА БиХ.
Из Министарства за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске кажу да се у наведеном поступку вредновања диплома узима у обзир искључиво степен постигнутих знања, вјештина и компетенција, без упоређивања студијских програма.
"Процјена у том смислу одређује да ли је подносилац захтјева за признавање стране дипломе довољно припремљен за одређену активност у Хрватској (стручно и/или академско признавање, наставак образовања или запослење) и може ли се додијелити алтернативно, дјелимично или условно признавање", наводе за "Независне новине" из ресорног министарства те додају:
"Ово не значи да дипломе из других земаља (првенствено БиХ и Србије) нису легалне ни легитимне, већ сада хрватска агенција може заузети став и тумачити да студенти који су студирали у БиХ и Србији нису научили довољно да би у Хрватској имали тај степен образовања који им је истакнут на дипломама".
Струка сматра да је чињеница да АЗВО у свом извјештају као један од проблема наводи то што у БиХ "није развијен јасан, поуздан и успоредив национални квалификацијски оквир стицања високошколске квалификације" довољан разлог да се образовање у БиХ коначно стави на прво мјесто по приоритету.
"Уколико се не реагира на адекватан начин то би могло прерасти у прворазредан, а можда и у међудржавни скандал. Закон каже да високо образовање након средњег образовања доводи до међународно признате квалификације. Ако међународно није признато, онда не знам какво је то високо образовање", поручио је Марко-Антонио Бркић, шеф Уреда за организацију и осигурање квалитете Свеучилишта Херцеговина.
С друге стране, Жељко Будимир, министар за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво, ипак сматра да је овај проблем, који важи и за Словенију, изазван вјештачки, те да је ријеч о појединачним случајевима.
Ректор Универзитета у Бањалуци Радослав Гајанин истакао је да се проблем јавља у протеклих неколико година пред уписне рокове, када земље у региону пласирају информацију да дипломе из БиХ нису признате.
"То су случајеви који се користе у сврху пропаганде како би студенти из БиХ студирали на другим факултетима. Нема никаквог разлога да Хрватска или Словенија не признају диплому било којег универзитета који је акредитован у БиХ", каже Гајанин.
Из Агенције за знаност и високо образовање (АЗВО) Хрватске поручују за "Независне новине" да се када је у питању тржиште рада нови закон односи на "професије које нису укључене у Попис регулираних професија у Хрватској" и да ова агенција од преузимања надлежности над признавањем и вредновањем иностраних високошколских квалификација није никада имала обуставу рада на тим поступцима.
Надлежни у БиХ одговарају и да активно раде на томе да се проблем ријеши, али да очекују и помоћ од стране Хрватске и Словеније.
"За превазилажење проблема, према хрватским прописима, потребно је проћи међународни поступак реакредитације домаћих високообразовних институција, који може бити спроведен само од стране "међународно акредитоване, пуноправне чланице релевантних еуропских удружења агенција за вањско осигурање квалитета", закључили су из Кабинета Жељка Будимира.
Шта Ви мислите о овоме?