У башти требињског хотела "Леотар" процвјетала је агава, која је сама по себи ријетка садница у Републици Српској, осим у подручју са благом требињском климом, али се код ове биљке десио један риједак феномен - агава, која цвјета само једном у свом животном вијеку, процвјетала је.
Стручњаци за хортикултуру у Комуналном предузећу Требиње су нам објаснили да, иако цвјетање није необична појава код биљака, код ове "дошљакиње" из далеког Мексика, данас одомаћене и распрострањене широм Средоземља, то је ријеткост и збива се само једном у њеном животу, а на цвијет агаве некада треба чекати и по неколико деценија.
"Након тог првог и посљедњег цвјетања - агава ће увенути и, рекли бисмо, умријети са стилом, уздижући своје цвјетно стабло и по неколико метара у висину, а око себе просути прегршт сјемена", кажу у Комуналном.
Осим агаве, у Комуналном предузећу истичу да у граду постоји много врста ријетког дрвећа и то у Градском парку и на Тргу Травуније, гдје се, поред два стара багрема и једног стабла питоспоре, чија је домовина Далеки исток, у башти једног угоститељског објекта налази и стабло старе мурве, односно дуда, које је старо колико и познати требињски стољетни платани.
Такође поријеклом са истока, мурва у ове крајеве долази са аустријском управом, тако да, нарочито у предграђима Требиња, поред сваке старије приватне куће постоји и стабло мурве, гдје се и данас у њеној хладовини тражи одмор и беру њени слатки и веома укусни, а при томе јако здрави плодови.
И данас у граду Требињу има ријетко времешних примјерака, али је ова мурва у Старом граду, како кажу у Комуналном, засигурно најстарија, а међу старијим и ријетким стаблима је и ријетки примјерак жуте кошћеле, која такође спаде у аутохтоне врсте.
Шта Ви мислите о овоме?