Вербални сукоб између градоначелника Бањалуке Драшка Станивуковића и лидера Покрета "За правду и ред" Небојше Вукановића никад није био жешћи.
Вукановић оптужује Станивуковића да отворено сарађује с актуелном влашћу и урушава опозицију, док први човјек највећег града у Српској одговара да је управо Вукановић тај који својим потезима раздире опозиционе редове.
Дошло се до тога да народни посланик из Требиња зове свог некадашњег политичког саборца на ТВ дуел, у коме би укрстили аргументе и гдје ће га, како је рекао, "растурити у парампарчад".
Оваква реторика, према ријечима наших саговорника, није нимало добра за опозицију, која на овај начин тоне у све дубљи политички понор.
"Нема ништа од помирења Вукановића и Станивуковића", сматра новинар Слободан Попадић, а као разлог оваквој тврдњи наводи:
"Између њих постоји разлика која се не може превазићи: Станивуковић има одговорност функције градоначелника, а Вукановић је и даље само опозиционар који може да прича шта хоће. Идентично се понашао и Станивуковић, све док није видио да је једно причати, а друго радити. Он више од годину дана није могао да уради ништа све док није сјео с политичким врхом Српске и одблокирао неке ствари. Да то није урадио, за четири године не би имао ништа са чим би изашао пред гласаче", појашњава Попадић за "Независне новине".
С друге стране, каже он, и даље нису презентовани ни конкретни докази за симбиозу Станивуковића са СНСД-ом.
"Видимо прагматични, лукави покушај с обје стране да се извуче политичка корист за себе. Видимо и незамјерање градским тајкунима који су заправо прави шефови града, а не неки градоначелник. Да Станивуковић има скупштинску већину, а да се понаша као сада, тада би Вукановић имао разлог да му спочитава. Али, ако је састанак са предсједником Републике или Владе доказ некакве издаје, онда је опозиционо дјеловање озбиљно скренуло с курса политике на курс анархије. Од тога највећу корист има власт у Српској", истиче Попадић.
Политички аналитичар Небојша Тојагић сматра да опозиција у Републици Српској пати "од којекаквих дјечјих болести и потребе за сталним чисткама у властитим редовима".
"Када је дио опозиције у коме је био и Вукановић прије избора оштро критиковао опозиционо дјеловање Ненада Нешића и Горана Селака, тврдећи да су они убачени елементи и да нису стварна опозиција, људи су се покупили и престали бити дио те и такве опозиције. Резултат тога је пораз опозиције на свим нивоима. Ако опозиција мисли да икада преузме власт, онда је потребно окупљање свих политичких субјеката око минимума заједничких интереса", истиче Тојагић.
Он је сагласан да унутаропозициони сукоби само јачају позицију Милорада Додика.
"Опозиција је на путу даљег слабљења и пријети јој даље распарчавање, етикетирање и нестајање с политичке сцене уколико не дође до неке озбиљне промјене у наступу и дјеловању", поручује Тојагић за "Независне".
Политиколог Марија Радић сматра да у овом случају може постојати и опција "да је Станивуковић (или Вукановић) засметао у редовима опозиције", јер се ради о људима који су довољно јаки да промовишу свој политички циљ.
"Један кроз харизму и новац који има, а други кроз паролу 'човјек из народа', па би тај свој циљ могли ставити као важнији у односу на страначки циљ", каже Радићева.
Исто тако, она подсјећа да ово није први сукоб Станивуковића с опозицијом, који је, према њеним ријечима, почео прије избора, али је добио на снази током избора, када се видјело да нема адекватне подршке за кандидате опозиције.
"Сигурно да оптужбе нису безразложне. Доста умјеренији тон према владајућој странци Станивуковић има већ мјесецима уназад. Нема више оптужби на рачун породице Додик, али ни оптужби у повратном правцу", закључила је Радићева.
Шта Ви мислите о овоме?