insekti.jpg

Ларве брашнара и кућни зрикавци постаће трећа и четврта врста инсеката које ће се моћи продавати као храна за људе у ЕУ, пише њемачка агенција "Дојче веле". ЕУ је одобрила продају смрзнутих и осушених ларви брашнара, као и у праху и облику пасте, док ће се зрикавци продавати као дјелимично одмашћени прах.

У ЕУ се чека одобрење за још осам врста инсеката.

За бројне Европљане, помисао да се створења која се мигоље или пузе једу у било ком облику није баш привлачна. Међутим, инсекти, који су већ деликатес у најбољим ресторанима широм свијета, чине нормалан и здрав дио исхране од Мексика до Тајланда, а скренули су и пажњу научника и предузетника који желе да очисте пољопривреду и нахране растућу популацију планете.

"Дојче веле" подсјећа да већина загађења од хране, која чине једну четвртину узрока глобалног загријавања, долази од месних и млијечних производа. Краве и овце подригују метан, јак гас стаклене баште, а фармери руше шуме да би направили пашњаке и узгајали соју, од чега се три четвртине користи у исхрани стоке.

Уколико пржени зрикавци и салате са брашнарима замијене одређене одреске и хамбургере, могу да играју малу улогу у спречавању изумирања врста и ограничавању климатских промјена.

"Велики је изазов суочавање са порастом потражње за животињским производима. Морамо да користимо сваки пут ка рјешењу", изјавио је Сим Серчингер, технички директор програма за храну у америчком Свјетском институту за ресурсе.

Одлука Европске комисије не чини се као дио покушаја да се промијени исхрана, мада се сматра да конзумирање инсеката позитивно доприноси окружењу, здрављу и издржавању.

Правила ЕУ наглашавају да су ларве брашнара безбједне само за људе који нису алергични, а наређено је да се назначи уколико неки оброк садржи ове инсекте.

"Нико неће бити натјеран да једе инсекте", објавила је Европска комисија на "Твитеру" прошле седмице.

Потез би, међутим, могао да убрза прелажење на исхрану која је мање штетна по животну околину.

"Дојче веле" подсјећа да између 35 и 60 одсто суве материје инсеката чине протеини. Доњи праг је већи од већине протеинских извора биљака, док је горњи већи него у месу и јајима.

Европска организација потрошача објавила је 2020. године извјештај у којем се наводи да три четвртине Европљана не жели да месо замијени инсектима, док 13 одсто осталих није сигурно да ли то жели. Око 80 одсто Нијемаца изјавило је да им се гади идеја конзумирања инсеката, а истраживања показују да је гађење највећа препрека увођењу инсеката на западно тржиште хране.