У биоскопској сали Културног центра одржана је премијера репортаже "Расељавање Срба на примјеру једног братства-братство Колак", аутора Небојше Колака.

Аутор каже да га ова тематика вјероватно не би занимала да му је двадесетак година, али да ова репортажа није само прича о братству Колак већ о доста братстава са овог подручја.

Према ријечима Небојше Колака, занимљиво му је било чути њему да преко 80 презимена у Србији потиче од Колака.

"То се код њих преносило с кољена на кољено. Имају и тапије да су се некад презивали Колак, а некад су се презвали у очева имена. Од 2010. године почело је саборовање Колака и упознавање са другима иако смо ми одавде знали да смо поријеклом из Риђана и да смо на Хум дошли крајем 17 и почетком 18. вијека", рекао је Колак.

Након тога је заједно са колегама са ТВ Галаксија из Чачка аплицирао за пројекат Министарства културе и информисања Републике Србије и онда се кренуло са радом.

"Није било тешко да у ових 12 година саборовања Колака упознам људе и видим с ким могу разговарати, од кога се могу узети одређене изјаве. Временом се то надограђивало, а можда ће се у наредном периоду још надоградити. Био сам на Косову и Метохији, затим једном селу поред Ђавоље вароши, Витановцу селу покрај Ваљева и селу Бање пиред Зубиног Потока, гдје је и почело саборовање Колака", казао је Колак.

Недавно је сазнао за још нека презимена која су потекла од Колака као што су Гавриловићи, Јовановићи, Бојовићи, Колаковићи, Мојсиловићи, Тодићи код Младеновца...

"Тапије је сачувао мој братственик Миодраг Колаковић из села Витановац код Краљева иако се презива Колаковић све тапије су на презиме Колак. То је још један од доказа, а недавно ми се јавио један Чех који се зове Јан Колаци питајући ме шта сам даље сазнао о Риђанима, мјесту поријекла Колака. Јан ми је рекао да су његови између 1450. и 1530. године из Риђана дошли у Праг, гдје их има око 107. Даље су се они раселили према Њемачкој и Америци", објаснио је Колак.

Пројекат је суфинансирало Министарство културе и информисања Републике Србије .