Република Српска би током наредне године требало да добије прву слободну зону која ће бити пуштена у функцију у Требињу, за почетак на 10 хектара и која ће запослити минимално 200 до 300 људи.
Подсјећамо, Савјет министара БиХ је крајем марта прошле године усвојио Одлуку о одређивању дијела царинског подручја БиХ као "Слободна зона Требиње", и то након што је град Требиње у својству оснивача слободне зоне, поднио захтјев.
Мирко Ћурић, градоначелник Требиња, рекао је за "Независне новине" да је потписан уговор са извођачем радова, те да наредних дана почињу радови на равнању земљишта јер ово подручје није равно.
"Добили смо од Владе Републике Српске износ од 800.000 КМ и то ћемо искористити за равнање и ограђивање земљишта. Сигурно је да ће бити потребно још средстава како би се успоставила слободна зона. За почетак смо замислили да то буде на 10 хектара са могућношћу проширења на 100 хектара јер је овај дио све републичко, односно градско земљиште", истакао је Ћурић.
Према његовим ријечима, Требиње ће у наредном периоду да пронађе додатна средства која су неопходна како би се слободна зона што прије ставила у функцију.
"Путна инфраструктура је такође неопходна. У близини имамо струју и воду и како се буде реализовао уговор, ми ћемо то све да пратимо путном инфраструктуром, електричном енергијом и водом. Радили смо и анализу које би бенефите донијела слободна зона. Већ смо у преговорима са неким компанијама које су заинтересоване за улагање у слободну зону. Очекивање је да буде запослено минимално 200 до 300 људи директно, а индиректно много више", нагласио је Ћурић.
Додао је да слободна зона неће бити значајна само за Требиње, већ и за цијелу Херцеговину, јер ће бити прва таква у Републици Српској.
"У близини је граница са Црном Гором, Хрватском и Европском унијом. И Федерација је близу, тако да сматрамо да је ово јако интересантно подручје, а постоје и планови за градњу аеродрома. Такође, близу су луке Плоче и Бар и све ово је предност за слободну зону. Надам се да би у наредних 18 мјесеци слободна зона могла бити стављена у функцију. Могло је то и раније бити, али нам је пандемија одузела двије године", закључио је Ћурић.
Подаци Управе за индиректно опорезивање БиХ (УИО БиХ) говоре да су у држави тренутно активне и регистроване четири слободне зоне.
"То су Слободна зона 'Херцеговина' у Мостару, која послује од 27. фебруара 1996. године, 'Вогошћа' у Сарајеву, која је основана 15. октобра 1999. године, 'Високо' у истоименој локалној заједници, која ради од 19. августа 1997, те ХОЛЦ у Лукавцу, која је посљедња почела с радом 15. априла 2004. године", стоји у подацима Управе за индиректно опорезивање који су раније уступљени "Независним".
Ипак, након усвајања Закона о слободним зонама РС, многе локалне заједнице су заинтересоване за њихово оснивање и привлачење што већег броја инвеститора, а међу њима су градови Градишка, Бијељина, Добој, Источно Сарајево, те општине Сребреница, Шамац, Братунац и друге, који су покренули прве кораке у оснивању истих.
Шта Ви мислите о овоме?