Еурибор расте у најгорем тренутку: Удар на животни стандард, тек долази криза

Грађани који имају стамбене кредите добили су обавјештење од банака да им се повећава камата због раста ЕУРИБОР-а, што је за многе од њих велики финансијски удар.

Шестомјесечни ЕУРИБОР је порастао за чак 2,5 одсто због чега је грађанима који отплаћују стамбене кредите каматна стопа повећана управо за толико. У зависности од износа кредита, рата је онима који су на почетку отплате порасла и за 120 КМ, пуше "Српскаинфо".

Тако је једном грађанину из Бањалуке првобитна рата за стамбени кредит од 100.000 КМ (на 25 година) била 501 КМ, затим је повећана 1. јула прошле године на 513 КМ, а од 1. јануара треба да враћа чак 639 КМ наредних шест мјесеци.

Стамбени кредит

Стамбени кредит му је одобрен 2018. године са промјењивом каматном стопом, односно фиксни дио камате (маржа банке која му је одобрила кредит) плус шестомјесечни ЕУРИБОР.

У тренутку када му је одобрен стамбени кредит па све до јула прошле године ЕУРИБОР је мировао, чак је био и негативан. Онда је Европска централна банка повећала референтну каматну стопу због покушаја да обузда раст инфлације. Тако је ЕУРИБОР од 1. јула у сталном расту, а очекује се да ће расти бар још једном ове године.

Дакле, камата, односно мјесечна рата порасла је свим грађанима који имају кредите са промењивом каматном стопом. У правилу, све банке дају само такву каматну стопу на кредите који прелазе 15 година отплате, невезано за износ. Грађани Републике Српске, са просјечним примањима, углавном су узели стамбене кредите са промјењивом каматном стопом због оптерећења на плате.

– Знао сам да ће ми рата бити повећана, али заиста нисам очекивао да ће то бити оволико. Сада ми преостаје да од плате враћам рату кредита, плаћам рачуне и храним се. Све остало постаје недостижно – каже Бањалучанин којем је рата кредита повећана за 120 КМ.

Неко ће и профитирати у кризи

– Већина грађана ће у наредној години живјети теже него у овој. Ипак, тај пад животног стандарда не мора да буде велики и свакако неће бити линеарно распоређен. Сматрам да ће управо раст каматних стопа бити фактор који ће довести до тога да они који су недавно узели велике кредите (велике у односу на ниво својих прихода) осјетити значајнији пад животног стандарда. Ипак, за већину грађана пад животног стандарда вјероватно неће бити велики, а сигурно ће бити и оних који ће од читаве ове ситуације профитирати – оцијенио је за Српскаинфо Марко Ђого, декан Економског факултета Пале.

Тако су, рецимо, неке банке прошле године раст ЕУРИБОР-а преузеле на себе, односно тај терет нису пребацили на клијента. Док су друге банке, заправо већина њих, урадиле супротно. Цјелокупан ЕУРИБОР отплаћују њихови клијенти, чиме сав ризик промјене ЕУРИБОР-а сносе крајњи корисници, односно грађани. Дакле, упркос кризи која ће ове године бити ударна, банкари се неће одрећи зацртане добити.

Једино што им може помрсити рачуне јесте чињеница да су грађани већ почели да прелазе у друге банке, односно да у другој банци узму кредит са фиксном каматом којим би затворили постојећи, са промјењивом каматом.

– Све претпоставке, свих економиста у свијету, говоре да смо ми тек ушли у кризу и очекују се озбиљни удари ове године. Република Српска је зависна економија, тако да и ми очекујемо ударе. Одређене мјере Владе Републике Српске попут повећања плата и пензија у једној мјери ублажиће ударе, али не у потпуности. Повећање каматне стопе не можемо забранити, али смо прописали банкама да не могу терет цијеле кризе пребацити на леђа клијента. Свако повећање веће од 2 одсто значи да ће банке морати да умање своју добит, односно мораће да праве већа резервисања – рекао је Срђан Шупут, директор Агенције за банкарство РС.

СТАМБЕНИ КРЕДИТИ

Агенција за банкарство РС не води јавну евиденцију о томе колико клијената има кредите са промјењивом каматном стопом, али је чињеница да је велика већина стамбених кредита управо таква.

По посљедњим подацима, стамбени кредити грађана на крају деветог мјесеца прошле године износе 952,7 милиона КМ.

Кредити за стамбене потребе већи су за 6,8 одсто у односу на крај 2021. године, а ови кредити чине 27 одсто укупних кредита датих становништву.