Ко смо ми и одакле долазимо, какви су били наши преци и на који начин су нас обликовали - то су велика питања које свако цивилизовано друштво себи поставља. На та питања у Србији покушава да одговори група стручњака и научника иза "Српског ДНК пројекта".
Друштво српских родословаца Порекло је основано 2012. године, а исте године је покренут „Српски ДНК пројекат“, који је један од водећих ДНК пројеката у Европи. Воде га ентузијасти различитих струка – од археолога до инжењера информатике, а све то раде у сарадњи са научном заједницом, прије свега са Биолошким факултетом.
За 10 година пројекта, тестирано је преко 8.000 појединаца. Ради се о тестирањима по Y хромозому, односно по мушкој линији предака.
„То није никаква дискриминација жена, већ се установило да је Y хромозом веома подесан за ту врсту упоредних анализа, јер се код Y хромозома дешавају повремено мутације, односно мале грешке у ДНК које се насљеђују, па је могуће видјети када је нека грешка настала, да ли ју је неко наслиједио прике рецимо три генерације“, говори за Нова.рс Јовица Кртинић, предсједник Друштва српских родословаца Порекло.
Свих 8.000 резултата ДНК се међусобно упоређују, а када се тестирају појединци, они се и испитују – требало би да кажу све што знају о томе одакле су им преци, одакле су дошли, коју крсну славу славе. Кад се резултат упореди с таквим подацима, проналазе се веома занимљиве генетичке везе. А такође се користе и историјски извори, етнологија, археологија.
Оно што пројекат издваја је и посебан софтвер невген.орг који је водећи у свету кад је ријеч о израчунавању Y ДНК хромозома, а користе га водећи научни институти који се баве генетиком. Већина људи који се широм свикета тестирају своје резултате могу да унесу у тај софтвер и да сазнају којој хаплогрупи припадају.
А шта је 10 година истраживања открило о пориjеклу Срба?
Одакле потичемо
„Од до сада тестираних појединаца, 40 одсто и више путем мушких предака потичу од Словена. Најчешћа хаплогрупа код Срба је И2, има је код свих гдје год да живе – од Далмације, Лике и Баније па до Тимочке крајине, Македоније и Косова. Хаплогрупа И2 има своје специфичне подгране које се појављују у словенском свикету, а могу се лоцирати на тромеђи Бјелорусија-Украјина-Пољска. Они су нама најближи“, објашњава Јовица Кртинић.
Иначе, хаплогрупа је група сличних хаплотипа који имају заједничко поријекло – а хаплотипови су специфичне комбинације на ДНК секвенци.
Сљедећа хаплогрупа која Србе доводи у везу са Словенима је Р1а, која је код Пољака заступљена 40 одсто, на западу Русије такође високо, а у Србији око 15-16 одсто, наставља Кртинић.
Дакле, те две хаплогрупе, И2 и Р1а у Србији доминирају и по мушкој линији њима припада и до 50 одсто тестираних.
„А постоји и друга уочена чињеница, а то је да око 35 одсто Срба има повезаност са предсловенским популацијама. Највише њих има хаплогрупу Е, која има специфичну подграну В13, које код Срба има у просјеку 17-18 одсто, а у неким дијеловима Црне Горе и Косова и Метохије и до 25 одсто“, објаснио је генетичар.
На све то, постоје и генетике које залазе у пословенски период. Има ту разних утицаја, јер су се народи помијерали, расељавали, додаје Кртинић. Срби су, дакле, генетички хетероген народ, али имају двије основне гране поријекла: словенску и предсловенску.
Предак из трећег виjека
За ових 10 година студије, Кртинић је схватио да је ипак сваки човјек прича за себе и да се увијек појави неко изненађење.
„Код нас се тестирао човјек са Косова и Метохије који има генетички резултат који се јако близу поклапа са једним скелетом чији је ДНК забиљежен у научном раду из Мађарске. Тај скелет припада Гепидима, народу који је живио у 2. и 3. вијеку. Они су антрополошки занимљиви по издуженим лобањама, јер су деци везивали мараме“, наводи један занимљиви случај.
Знамо да је на просторима Балкана најстарија откривена култура Лепенског вира, али потомака њених припадака данас готово да нема.
„У Лепенском виру је рађено једно истраживање прије неколико година, а оно што је јасно након резултата је да потомака тих људи у данашњем свикету има у промилима, а више и не постоје неке генетичке групе које су откривене истраживањем тих скелета. То није чудно јер је та популација била мала, временом се помјерала, изумирала“, каже Кртинић.
У бази „Српског ДНК пројекта“ такође постоји десетак људи за које не постоји нико генетски близак, не зна се како и када су на ове просторе дошли њихови преци.
А када се Јовица Кртинић и сам тестирао, доживио је изненађење.
„Нисам очекивао да ћу имати поријекло са севера Европе. Ријеч је о Норманима који су похарали читаву Европу, па су дошли и до југа Италије, до Сицилије. Како претпостављамо, крајем 11. викека су прешли Јадранско море, било је неколико њихових упада на ове просторе, па су оставили и генетички траг. Супруга српског краља Бодина, Јаквинта, била је норманска принцеза, али њено поријекло је заправо грчко“, наводи он.
Поријекло славних Срба
У оквиру „Српског ДНК пројекта“ тестирани су и сродници бројних славних Срба из историје и данашњице.
Прошле године је објављена књига „Генетичко поријекло Срба Старе Херцеговине“, а том приликом је тестирана и фамилија Дучић.
„Тестирали смо смо човјека који је несумњиво сродник Јована Дучића, а резултат је био јако чудан – носе генетику која не може да се упореди ни са једним родом на простору бивше Југославије“, прича Јован Кртинић.
Тестирали су и Кузмиће, који су родом повезани са Карађорђевићима.
„Карађорђевићима је предак Петар, отац Карађорђа, који је имао брата Кузмана, по коме су настали Кузмићи. Интересантно је да и они, као и Обреновићи, имају хаплогрупу И2 која је најчешћа код Срба“, открива нам Кртинић.
Рађено је и тестирање човјека из лозе Николе Тесле, а сазнали су да он припада хаплогрупи Р1а која је повезана са Словенима.
„Новак Ђоковић носи хаплогрупу И2 и припада племену Озринића. Такође знамо генетику Здравка Чолића, он је из братства Влаховића код Љубиња, које има јако специфичну генетику“, каже оснивач “Српског ДНК пројекта”.
Покојни Лане Гутовић припада племену Бањани, које је јако занимљиво, јер носи српски кошаркашки ген, додаје Јовица Кртинић.
„Из тог племена потичу Никола Јокић, Богдан Богдановић, Дражен Петровић… Фамилији Николе Јокића је некада било презиме Узелац, а добили су презиме Јокић по баби Јоки Узелац“, открива нам.
„Српски ДНК пројекат“ ће наставити своју занимљиву мисију, неизмјерно доприносећи српској науци. Ако желите да допринесете њиховој бази података и сазнате више о својим прецима, све детаље у вези са тестирањем можете сазнати на адреси poreklo.rs.
Шта Ви мислите о овоме?