Ове године јубилеји филмова "Балкан експрес", "Сутјеска", "Десант на дрвар".

Југославија је 1963. произвела 17 филмова, међу којима је "Десант на Дрвар" редитеља Фадила Хаџића, са Љубишом Самарџићем и Павлом Вуисићем међу главним улогама, о њемачком покушају да 1944. падобранцима ухвате вођу партизанског покрета Јосипа Броза Тита.

Пола вијека је прошло од приказивања изузетно гледане хумористичке телевизијске серије "Камионџије", коју је пратио и биоскопски филм "Паја и Јаре", у коме су двојицу простодушних возача незаборавно играли Павле Вуисић и Миодраг Петровић Чкаља.

Од партизанских филмова 1973. се појавио филм "Мирко и Славко" рађен по истоименом стрипу о ратним доживљајима двојице малих бораца, као и "Бомбаши" са Батом Живојиновићем и Самарџићем.

Ипак, далеко значајнији је био ратни спектакл "Сутјеска" редитеља Стипета Делића упамћен као један од најскупљих југословенских филмова, у коме је британски глумац Ричард Бартон тумачио улогу Тита.

У 50 година старој "Сутјесци" играла је, поред Гркиње Ирене Папас, звездана глумачка постава југословенског филма у којој су били поред Самарџића и Живојиновића, Љуба Тадић, Борис Дворник, Милена Дравић, Неда Арнерић, Реља Башић и бројни други.

Пола вијека је прошло и од филма "Жута", са Ружицом Сокић у насловној улози, који је био уз "Пају и Јарета" последње филмско појављивање трагично настрадалог глумца Александра Гаврића, чувеног по два остварења о Капетану Лешију и ратном ремек дјелу "Марш на Дрину" (1964).

Четири деценије пуни читав низ гледаних филмова, попут "Балкан експреса" редитеља Бранка Балетића и сценаристе Гордана Михића о групи музиканата шверцера и превараната који се покушавају снаћи у вихору Другог свјетског рата.

У црнохуморном филму, са често цитираним репликама, незаборавне улоге остварили су Драган Николић, Бора Тодоровић, Оливера Марковић, Живојиновић и Тања Бошковић, и певач народне музике Тома Здравковић, а упамћена је и музика Зорана Симјановића.

Те 1983. године "Хало такси" редитеља и сценаристе Властимира Радовановића донио је крими причу са Живојиновићем и Светланом Бојковић у главним улогама, а четири деценије пуни и комедија "Човек са четири ноге" са легендарним Мијом Алексићем, уз Дравић и Бошковић.

Редитељ Зоран Чалић је 1983. избацио чак два наставка серијала "Луде године" са комичарским двојицем Драгомиром Гидром Бојанићем и Марком Тодоровићем - најприје почетком године четврти филм "Какав деда такав и унук", а крајем године пети "Иди ми, дођи ми".

Прије 40 година приказана је и еротска комедија "Шећерна водица" редитеља Светислава Прелића са Соњом Савић, Светиславом Булетом Гонцићем и Живојиновићем.

Од ратних филмова 1983. су се појавили "Игмански марш" редитеља Здравка Шотре о страдању бораца зими на Романији, и "Велики транспорт" Вељка Булајића о преласку сремских партизана у Босну, где је играо, уз Живојиновића, Драгану Варагић, Тихомира Арсића и друге, аустријски глумац Хелмут Бергер.     

Међу излетима југословенске кинематографије у историјске воде ван Другог светског рата, била је те године "Тимочка буна" редитеља Жике Митровића о истоименом устанку против владавине краља Милана Обреновића 1883. у источној Србији.

У невреме ратова и санкција на простору бивше Југославије 1993. године појавио се у Србији "Горила се купа у подне" редитеља Душана Макавејева са Светозаром Цветковићем и Анитом Манчић.

Пре 30 година приказивана је хладноратовска комедија "Три карте за Холивуд" са Браниславом Лечићем, Богданом Диклићем и Весном Станојевић, као и драма Олега Новковића "кажи зашто ме остави" са Жарком Лаушевићем и Милицом Михаиловић.

Лаушевић је те године појавио и у драми Мирослава Лекића "Боље од бекства", која је коначно приказана након трогодишњег стајања у загребачком Јадран филму.

Приказан је и филм фантастике "Византијско плаво" редитеља Драгана Маринковића, са Лазаром Ристовским и Катарином Жутић, рађен по роману Милорада Павића, запамћен и по музици Радомира Михајловића Точка.

Прошло је већ 20 година од "Професионалца" Душана Ковачевића који је као редитељ и сценариста екранизовао своју истоимену представу, са Бором Тодоровићем умјесто преминулог Данила Бате Стојковића који је главну улогу тумачио у позоришту.