rat bih.jpg

САД су саботирале мировне преговоре у Женеви у септембру 1993. године, а Бошњаци су кроз провокације према Србима покушали изазвати међународну интервенцију у њихову корист. Ово су само неки од навода у недавно декласификованим тајним документима канадског УНПРОФОР-а, кроз дневне извјештаје о ситуацији на терену које су слали Влади Канаде, пишу "Независне новине".

На неколико стотина страница различитих извјештаја које су Канађани слали својим властима виде се отворене симпатије према Србима, критичан однос према САД и улози те земље у саботирању мира, као и скептичности према могућности да НАТО снаге преузму вођење мировне мисије од УН након завршетка рата.

Ради стављања ствари у контекст, важно је напоменути да су тих година УН и НАТО водили живу дебату о способности УН као организације да учествује у мисијама очувања мира.

Док су представници УН вјеровали да УН треба да остане главни фактор у мировним мисијама и креирању односа након завршетка Хладног рата, САД су вјеровале да ту улогу треба да преузме НАТО, и покушавале су доказати да снаге УН у БиХ нису у стању да обезбиједе мир.

Протеклих година смо кроз декласификоване документе ЦИА у више наврата представљали америчку перспективу.

У канадским документима пак, у којима је представљена УНПРОФОР-ова страна приче, у много наврата је наглашено да су Американци охрабривали Алију Изетбеговића да не прихвати женевски план и настави да тражи више територије.

На примјер, у документу ЈБЦ-052 се наводи да је уочи женевских преговора Изетбеговић од Била Клинтона, америчког предсједника, добио увјеравања да ће САД стати на њихову страну ако преговори пропадну.

У случају да међународна заједница подржи Бошњаке Срби и Хрвати ће, како је наглашено, напустити преговоре.

"САД би могле подржати Изетбеговића кроз дипломатски притисак на зараћене стране. То ће вјероватно укључивати подизање ембарга на оружје Муслиманима и ваздушне ударе на Србе. Било каква подршка у том смислу ће охрабрити Изетбеговића да не даје даље уступке", наглашено је.

На четвртој страни документа РЦЦПЈАQ-00011 је о истом догађају написано да ће без међународне подршке Изетбеговић у Женеви омекшати своје захтјеве, а истакнуто је да су на терену Бошњаци главни кршитељи прекида ватре, док су Срби уздржани.

У документима се на неколико мјеста спомиње и да су Бошњаци сарајевски тунел користили искључиво у војне сврхе, као и за успостављање везе између Сарајева и Мостара.

Србе су углавном представљали уздржаним и одмјереним, али и да су повремено помагали Бошњацима или Хрватима у њиховом међусобном рату који су водили у централној Босни, тако што су, на примјер, обезбјеђивали артиљеријску подршку ХВО-у, или пропуштали Армију РБиХ да могу сјеверно од Мостара напасти Хрвате.

Једино према Жељку Ражњатовићу Аркану нису имали милости, оцијенивши да је он ратни злочинац с предратним везама с криминалним миљеом и сумњивим везама с обавјештајном службом бивше Југославије.

Ријечи хвале имали су према Драгану Васиљковићу, познатијем као Капетан Драган, којег су сматрали часним официром и војником који се борио по правилима службе.

Занимљиво је и да се Канађани у документима осврћу и на "Септембар '93", побуну припадника Војске Републике Српске када су блокирали Бањалуку.

"Након што су седам дана град држали под блокадом, око хиљаду војника се вратило у своје касарне. Лидер босанских Срба Радован Караџић је прихватио захтјеве војника да ратни профитери буду похапшени и да се поправе услови за војнике и њихове породице. Захтјеви војника за смјену самопрокламоване Караџићеве владе су одбачени у замјену за добијање имунитета", наглашено је.

Иначе, симпатије Канађана према Србима биле су познате и раније, што се посебно одражавало кроз ставове генерала Лујза Мекензија, канадског генерала и једног од команданата УНПРОФОР-а.

Да Американци можда и нису били најискренији према Изетбеговићу док су га охрабривали да настави рат, постало је видљиво из тајних докумената које су Британци декласификовали почетком 2020, о разговорима које је Клинтон водио с Џоном Мејжором, тадашњим британским премијером. Британци тврде да је Клинтон Мејжору рекао да је желио да спријечи укидање ембарга Бошњацима.

"Било би јако лоше када би САД сносиле кривицу за пропаст УНПРОФОР-а. Клинтон се плашио да су га Бошањци покушали намамити да учини управо то", наведено је, на шта је премијер Мејжор, судећи према документу, констатовао да је илузорно од стране Бошњака ако очекују да ће се САД борити на терену за њих.

"Клинтон је одговорио да, док год је он предсједник, Бошњаци неће успјети у томе. Нико од нас - ни УК ни САД - не би требао бити умијешан у рат на било чијој страни", цитирају Клинтона у документу.