Регион западног Балкана подручје је у Европи с најбољим изгледима за економски раст, али овим темпом ће региону за достизање ЕУ бити потребно још шест деценија, наведено је у студији објављеној на сајту Свјетског економског форума из Швајцарске (WЕФ), утицајне организације која окупља најугледније свјетске бизнисмене.
Као један од највећих изазова WЕФ види исељавање становништва у богатије земље Европе, што, како наглашавају, убрзани економски раст и повећавање животног стандарда чини још ургентнијим. Група лидера која је проучавала како убрзати економски раст закључила је да је потребно радити на седам кључних подручја,
пишу "Независне".
Као прву мјеру виде потребу стварања великог регионалног фонда за иновације, који би био координисан у свим земљама региона. Даље, они препоручују стварање инкубатора по узору на рјешења која постоје у ЕУ, који би помогли да се у потпуности искористи потенцијал који постоји у свакој од земаља региона.
"На западном Балкану је посљедњих година дошло до пораста квалитетних програма за пословне инкубаторе и стварање успјешних стартапа, али потребно је унијети додатни квалитет у систем. Једно од могућих рјешења би могло бити привлачење успјешних инвеститора из иностранства", наглашавају они.
Као трећу препоруку наводе јачање дигитализације, уз напомену да је регионални дигитални самит примјер на који начин се може јачати повезивање успјешних регионалних субјеката који се баве дигитализацијом.
"Фокус би се више могао пребацити на сарадњу или да се прошири на друге секторе у којима земље региона имају корисна искуства, попут одрживе производње хране и у пољопривреди", наглашено је.
Као једну од критичних мјера виде потребу јачања синергије између привредника, политике и финансијских институција за осмишљавање новог административног оквира с циљем јачања малих и средњих предузећа као ослонца економског развоја.
"Такав оквир ће имати импликације за капацитет компанија за иновацијама и да расту, што ће им омогућити да повећавају базу запослености. Постоје иновативне методе које могу бити примијењене како би компанијама помогле да усвоје модерне и одрживије праксе, на примјер кроз подршку другим дијеловима приватног сектора", истакнуто је.
Пета мјера садржи јачање сарадње с институтима и универзитетима ради јачања истраживања.
"Уз подршку Удруженог центра ЕУ за истраживање, економије западног Балкана су идентификовале приоритетна подручја за инвестиције у истраживање и иновације", нагласили су они.
Сличне мјере предлажу у шестој препоруци, у којој је наведено да би регион требало да оснује регионални фонд за развој и истраживање, с фокусом на рјешења која су одмах примјењива у привреди.
"То би обезбиједило дугорочни капитал за циљане истраживачке пројекте који могу отворити много нових рјешења за бржи развој", нагласили су у овој препоруци.
Коначно, у седмој мјери препоручују удруживање свих регионалних ресурса који би на једном мјесту тражили заједничка рјешења за најкритичније проблеме, попут старења популације, одлива мозгова и смањења наталитета.
Игор Гавран, економски аналитичар из Сарајева, каже за "Независне" да је основни предуслов за економски раст у региону правна држава, способност искориштавања ЕУ фондова, као и логичко повезивање региона, који примарно за циљ има ЕУ.
"Кључни предуслов за функционалан систем су људи на власти који су спремни и способни да га успоставе. Такви су људи у овој регији посљедњи пут били на власти у вријеме СФРЈ и тада смо посљедњи пут имали све ово наведено, осим ЕУ фондова, који тада нису постојали, али јесмо имало повољне вањске изворе финансирања који се могу с њима успоредити", сматра он.
Шта Ви мислите о овоме?