Поводом прославе 70 година постојања „Гласа Требиња“, у Музеју Херцеговине одржана је промоција књиге „Кад дођем у Београд“, аутора Шћепана Алексића.
О јубилеју "Гласа Требиња" говорио је директор Центра за информисање и образовање Требиње Манојло Ћук.
"Тог давног децембра 1952. године из штампе је изашла прва 'Наша комуна', којом се стране среског одбора Народног фронта намјеравало иницирати и подстакнути 'друштвено економски развој' те истаћи све оно што је позитивно и врло битно за широке народне масе. У првој Нашој комуни, под насловом 'Зашто излазимо' у првом плану је истакнута намјера излазећег гласила да подстакне све важне чиниоце друштвене заједнице - алудирајући на развоју: пољопривреде, индустрије, подстицај и унапређење школства (како основног тако и високог), културног живота среза. До броја три излазила је 'Наша комуна', а само неколико мјесеци касније, у 1953. години, изашао је 'Глас', сличног формата и сличног назначеног облика овом данашњем", казао је Ћук.
Ћук је истакао да је идеја да се на седамдесетогодишњицу прославе Гласа Требиња промовише књига Шћепана Алексића дошла спонтано средином ове године у једном разговору.
"Иницирао сам да промоција буде један поклон седамдесетогодишњици и кад смо разговарали о томе Алексић је прихватио и рекао да ће обрадити 50 текстова. Вечерас смо финиширали тај пројекат, књига се појавила са текстовима које је изабрао аутор. Шћепан је 40 година присутан у Гласу Требиња и мислим да је један од најстаријих. Идуће године штампаћемо репортаже и приче које је објавио наш сарадник Жарко Јањић из Љубиња", рекао је Ћук.
Аутор књиге "Кад дођем у Београд" Шћепан Алексић рекао је да је било тешко изабрати 50 текстова који се налазе у књизи, који су објављени у Гласу Требиња у посљедњих шест година.
Књига почиње ауторовим запажањем да је Херцеговина створена за причу и причање.
"У том истом периоду под истим наднасловом 'Писмо из Херцеговине' објавио сам око 100 прича. Ја сам се трудио да то буде нешто што се мени чинило најбољим. Међутим, читалачка публика можда ће рећи да сам изоставио неке које су биле боље. Све зависи од читалаца и шта се коме свиђа", рекао је Алексић.
Различити су мотиви и теме, али све је у складу са наднасловом у Гласу Требиња "Све је Херцеговина", а наднаслов је "Писмо из Херцеговине".
"Ја се тим писмом који непрекидно тече седам година на једној страници обраћам не само Херцеговцима који су у свијету, већ и Херцеговцима који су овдје у Требињу. Кад дођем у Београд онда се осјећам по београдски. Треба прочитати ову причу па ће се видјети због чега је овај наслов. Београд је увијек био Београд за нас Херцеговце" јасан је Алексић.
За јубилеј Гласа Требиња Шћепан Алексић је дао до знања да не зна да постоји неки локални или регионални лист у БиХ који непрекидно излази 70 година.
"С тиме у вези, Глас Требиња је јединствен лист и честитам му јублеј од 70 година и непрекидног излажења и желим му да доживи и 100 година и обиљежи тај јубилеј", казао је Алексић.
Професор Ратомир Ћук из Љубиња је изнио своје запажање о Алексићу са којим се дружи од "Турског друма".
"Он пише лагано, мелодичним херцеговачким језиком. Његове приче су читљиве и прихватамо их лако и не намеће поуку, а поуку има свака његова прича. Прошао сам са њим Љубиње, Требиње,...Ја њега читам, читам све док ме не заболе ребра од смијеха", поручио је Ћук.
Одломке из књиге "Кад дођем у Београд" читали су Биљана Медар и Симо Радић.
Шта Ви мислите о овоме?